Milojko Pantić: Kako vratiti otetu republiku

Vest glasi: Republička izborna komisija saopštila je konačne rezultate predsedničkih izbora održanih 3. aprila. Pobedio je Aleksandar Vučić sa 58,59 odsto glasova izašlih na birališta.

To je, da podsetim, ista ona komisija koju je samodržac u izbornoj noći 3. aprila suspendovao da bi sam sebe proglasio pobednikom sa, kako je rekao, istorijskim rezultatom od preko 60 odsto glasova.

Postavlja se logično pitanje: Da li su članovi komisije, samodržac i svi ti silni analitičari i tumači njegove nepostojeće politike, čuli za Zakon o izborima po kome je Komisija dužna da građanima saopšti konačne rezultate najkasnije 96 sati, dakle četiri a ne 35 dana po zatvaranju birališta.

Naravno da svi znaju za Izborni zakon, ali samodržac je suspendovao Ustav davne 2012. godine kada je sam sebi dao nepostojeću funkciju prvog potpredsednika vlade i od tada traje njegovo jednoumlje.

Veliki opisivač ljudske duše i psihe Fjodor Dostojevski je davno napisao: "Ako nema Boga, onda je sve dozvoljeno".

Prevedeno na današnji politički jezik, to pravilo glasi: "Ako Ustav u državi nije iznad svega, onda to više nije država nego prćija diktatora i njegove partijske većine".

U Srbiji dakle već deset godina nema Boga pa ni njegovih deset zapovesti, a ne važi ni Ustav niti zakoni proizašli iz tog najvažnije pravnog akta u svakoj državi. Sve je volja jednog čoveka koji stravičnim, zločinačkim i morbidnim strančarenjem, deli građane na podanike i neprijatelje, na patriote i izdajnike, rusofile i amerikanofile.

U suštini podela se svodi na one koji iz sitnosopstveničkih interesa podržavaju vlast koja je suspendovala Republiku i one građane koji traže da im se vrati država.

Jer, Srbija je pod njegovom vlašću postala država bez vlade, parlamenta, sudstva, pravi "Splav Meduze", metafora za nejednakost, svakodnevnu moru siromašnih i otvoreni fašizam.

U tako podeljenom ambijentu, samodržac ode u Berlin i tamo se kune, da je Srbija na evropskom putu. A onda se vrati u Beograd i dozvoli ambasadoru agresorske Rusije da 9. maja na Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, maršira kroz glavni grad Srbije, sa nekakvim "Besmrtnim pukom". I to pod zločinačkim znakom Z i kartonskim Putinom.

Ruski diktator koji je u 21. veku krenuo ratom da rešava međudržavne sporove, ubijajući nedužne civile i decu kao pravi nacista, najblaže rečeno je nerazuman čovek. Takvog čoveka je srpski samodržac do skora veličao, a sada ga okrivljuje da je Srbiji zabio nož u leđa, tako što je nezavisnost Kosova izjednačio sa otcepljenjem Donjecka i Luganska od Ukrajine.

Ne shvata naš nesrećnik da ruski diktator gleda svoje interese a njemu poručuje da nije dostojan funkcije predsednika države. I zaista Vučićeva zanesenost samim sobom i potraga, odnosno vapaj za nekim trenucima sreće koje mu je život uskratio, postaju za društvo neizdrživi.

Zbog svega će jednog dana morati da položi račune a i za njega i za društvo je bolje da to bude što pre. Njegova neopoziva ostavka i VLADA NACIONALNOG SPASA koja će građanima vratiti otetu Republiku, jedini je izlaz i za Srbiju i za tog po svemu izgubljenog čoveka.

Autor je novinar