Piše Goran Kaluđerović: Moralni gigant

Dvanaest godina poslanik u republičkom parlamentu i u više navrata predsednik jedne vojvođanske opštine, za sobom je kao častan čovek ostavio trag da se javnim poslom može baviti onaj koji zna šta može pružiti jednoj zajednici. Ne lažući i ne varajući javnost. Oproštaj koji je kao hrišćanin uputio zajednici čini ga velikim pa da ništa drugo nije uradio. A uradio je nemerljivo mnogo.

Zajednica je prema njemu i njegovoj porodici bila okrutna. Sav politički nakot posle 2012. godine želeo je obezvrediti sve ono što su moj prijatelj i njegovi sličnomišljenici sa moralnom vertikalom stvarali. Tamo gde se podaništvo neguje kao stil življenja, gde je potreba za samoodržanjem argument za podržavanje vladajuće pošasti, osvetliti put može se i stilom življenja koji će počivati na visokim moralnim standardima. Nije pristao na bilo kakvo potkupljivanje i ucene.

Danas vozi kamion za firmu iz Bratislave. Sav politički nakot sa svom pridošlom ljudskom pometinom iz bivše vladajuće političke garniture, nesposobni da urade bilo šta pošteno i moralno ispravno, slomili su se pred tim svetionikom ljudskosti, spremnim da im oprosti sva nepočinstva koja su uradili i njemu i njegovoj porodici. Sav taj probisvet izlučen u javni prostor od lokalne zajednice do republičkog parlamenta, uspeo je da od javnog prostora stvori virtuelnu stvarnost gde se ne zna šta su činjenice a šta fikcije, gde glavni principal i politički glumac u tom sluđivanju vidi i prostor za sopstveno nesmetano delovanje.

Nesposobni da ponude Srbiji slobodu, pravdu i demokratiju, drže da su iste vrednosti samo za njih deponovane i da ih na svoj nakaradan način mogu koristiti. Proći će mnogo vremena dok se ne shvati da je tragedija jednog ljudskog svetionika tragedija svih nas, i da lučonoše oproštaja nose u sebi snagu za preobražaj. Ako legitimnost vlasti treba da počiva na boljem životu pripadnika jedne zajednice, onda je ova vlast nelegitimna. U osnovi ona je uspela da izmeni društvenu prirodu jedne zajednice ispunjavajući snove polusveta za karijerama a bitno osujećujući odgovoran i ozbiljan svet u njihovoj profesionalnoj afirmaciji.

Taj mračni i tajni jezik klonirane pristaše koriste za degradaciju svega čovečnog, valjda smatrajući da se stvarnost na ništavilu gradi. Ovaj tekst ne zavređuje da se u njemu pominje sav onaj društveni talog koji motivisan svojim privilegijama, u vređanju svega ljudskog, dostojanstvenog pa ako hoćete i hrišćanskog, vidi slamku sopstvenog opstanka. Očigledno, sada već ne za dugo.

Postoji jedna narodna izreka koju su izgovarali stari ljudi, prema kojoj „oni nisu ni za čiju kuću“. Dopuštajući da nam zajednicu uređuje ovaj društveni zverinjak, sebe određujemo kao društvo koje nije za EU. Ovakve kakvi jesmo ni tuđe kuće nas neće. Ne prima se u pristojno društvo politički bućkuriš čiji kolektivni matični broj čine laži i prevare.

Ali dok ima moralnih lučonoša postoji i naša nada. 

Goran Kaluđerović, doktor političkih nauka