Mini Šengen maksi alarm

Albanija zove. Krenite kolima u Sarandu na godišnji odmor i protrčite bez stajanja, čekanja, zadržavanja i nerviranja u koloni preko srpsko-albanske granice.

Ali, postoji mala sitnica koja sprečava implementaciju ove „stručnjakove“ vizije - granica. Kako nam je poznato, zahvaljujući izdajničkom „Briselskom sporazumu“ koji je potpisao Ivica Dačić, a na podstrekavanje velikog „stručnjaka“, Srbija i Albanija nemaju zajedničku granicu, pa tako sav ovaj „Mini Šengen“ zapravo postaje maksi prevara.

Pomenutim „sporazumom“ iz 2013. godine, uvedene su granice između Srbije i njene AP KiM, na koji način je (privremeno) otuđen deo teritorije Srbije, a u korist podrške separatističkoj tvorevini „Republjik Kosova“ čiji je konstitutivni deo Vučićeva „Srpska lista“. Umesto da u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN zatraže povratak do 999 vojnika, policajaca i carinskih službenika na spoljne međunarodno priznate granice Republike Srbije, izdajnički koalicioni trojac Dačić -Vučić - Srpska lista, odrekao se granične linije sa Albanijom i prepustio je „Republjik Kosova“.

Na taj način, olakšani i brzi prelaz ljudi, robe i usluga između Albanije i Srbije, više nije moguć. Odustajanjem od suvereniteta nad delom spoljne granice Republike Srbije prema Albaniji, u korist separatističke lažne države Kosovo, Aleksandar Vučić je na podmukao način širom otvorio vrata zaokruženju opasne i po Srbiju pogubne tvorevine - „Velike Albanije“, koja je već u poodmakloj trudnoći. Treba znati da je granična linija unutar novonastalog „Veliko albanskog“ korpusa praktično već izbrisana. Albanci između Albanije i našeg prodatog AP KiM uveliko prolaze bez nadzora, dok je kontrola prolaska Albanaca iz Albanije u Crnu Goru i Severnu Makedoniju baš takva kakvom će je formalizovati „Mini Šengen“ - nikakva.

I tu je vrag odneo šalu. Albanski je drugi zvanični jezik u Severnoj Makedoniji, a skoro jedna trećina te države praktično je nedostupna policijskim i vojnim snagama te države, jer je njihove poslove preuzela albanska nacionalna manjina, doduše u kao fol makedonskom dresu. I Skoplje je postalo pocepan grad, gde preko Vardara vladaju albanska pravila, a pravi Makedonci ne zalaze po mraku.

Ništa bolje nije ni u Crnoj Gori, gde je Milo Đukanović zarad opstanka na vlasti albanskoj nacionalnoj zajednici dao puno toga. Od Skadra do Bara i predgrađa Podgorice, Tuzi, slušaćete samo albanski jezik.

AP KiM je pod okupacijom, a Vučić se odrekao svih preostalih državnih prerogativa u pokrajini.

Dakle, „Mali Šengen“ je neprijateljski čin razaranja Srbije u najavi. Vučić je sa Amerikancima sklopio sporazum o izgradnji autoputa i rehabilitaciji pruge Niš-Merdare. Obzirom da sa „Kosove“ u Srbiju ne dolazi nikakva roba, osim droge i otpadnog gvožđa za železaru Smederevo, a u obrnutom pravcu ide roba u nepoznatim količinama, dolazimo do logičnog zaključka da je sva Vučićeva strategija „Mini Šengena“ dizajnirana na korist od šverca i dobijanja koruptivnog novca od građevinskih zahvata.

To će dovesti do „cementiranja“ granične crte sa AP KiM i omogućavanja formiranja „Velike Albanije“ na skoro jednoj trećini teritorije Srbije, jer treba očekivati da će ovime biti zahvaćene i opštine Preševo, Medveđa i Bujanovac. Proces će imati kratkoročne i dugoročne pogubne posledice po dalju teritorijalnu celovitost i opstanak Srbije, jer direktno otvara vrata daljem iseljavanju Srba sa AP KiM, odnosno iz preševske kotline, uz podstrekavanje albanskog apetita ka predgrađu Niša. „Velikoalbanska“ strategija uključuje „povratak“ na „vekovna albanska ognjišta“, a potez od Merdara do Niša je upravo to. Uvidom u putnu mapu Niš-Merdare, videćete da budući autoput prolazi pored, ili kroz, barem tridesetak danas etnički čistih srpskih naselja sa zaostalim albanskim imenima, što je alarmantno.

Strateški gledano, Srbija se nalazi u izrazito licemernom i neprijateljskom NATO okruženju, sa izdajničkim i visoko korumpiranim rukovodstvom. Spoljne granice Srbije mogu se smatrati nedovoljno uređenim i to je samo jedna od bitnih prepreka EU članstvu. Na snazi su tinjajući pogranični sporovi sa pojedinim zemljama. Da ne pominjemo status AP KiM. Ukoliko se zaverenička ideja formiranja „Mini Šengena“ ostvari, NATO pakt će imati dve direktne arterije za slobodni prolazak Srbijom ka Nišu, preko Merdara i Preševa. Namera je preseliti Bondstil u bazu „Jug“, dok će „Velika Albanija“, t.j. „vojska Kosova“, dobiti pozadinsko upravljanje Bondstilom. Jedno gore od drugog.

NATO projekat bombardovanja Srbije sračunat je na naše slabljenje, a radi jačanja „Velike Albanije“, koja na taj način postaje najverniji američki saveznik i muslimanska udarna batina na Balkanu. Uostalom, ni Rama ni Kurti to ne kriju. Vučićevi penali sa Rusijom, Kinom, Republikom Srpskom i Crnom Gorom, ali i duboka kriminogena suština njegove vlasti, samo ubrzavaju tempo formiranja „Velike Albanije“.

Forsiranje „Malog Šengena“ u korist „Velike Albanije“ smrt je za Srbiju. U narodu postoji izreka – i nad popom pop. Došlo je do toga da i nad nevoljom ima nevolja.

Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika UNMIK-a