ISTORIJSKI PRESEDAN Tramp traži pomoć od komunista iz Kine?

Dva dana pre nego što su američki i iranski brodovi počeli da pucaju jedni na druge, Ministarstvo trgovine NR Kine objavilo je "Prohibition Order broj 21", tj. dokument od nekoliko odlomaka koji sadrži tri pravne zabrane prema svim kineskim građanima, kompanijama i organizacijama: ne priznati, ne sprovoditi, ne poštovati američke sankcije nametnute kineskim rafinerijama nafte. Na prvi pogled to je tehnički akt, ali i presedan bez presedana u posleratnoj istoriji međunarodnih odnosa.Stari odnos KP Kine prema SAD sad su izgleda gotovi. Čini se da su sada spremni na drugačije odmeravanje snaga sa Sjedinjenim Državama nego ono koje smo pratili kroz različite faze njihovih odnosa od Drugog svetskog rata do danas. Radi se, naravno, o tome da rafinerije koje KP Kine sada zvanično štiti od američke hegemonije uvoze naftu iz Irana. Američki Treasury nazvao je Hengli Petrochemical iz Daliena "jednim od najvrednijih Teheranovih klijenata" koji je iranskim vojnim strukturama doneo stotine miliona dolara. Sankcije su ih stavile na SDN listu, zamrzle im imovinu i de facto ih isključile iz dolarskog finansijskog sistema.Kineska zabrana poništava taj pravni učinak na kineskom tlu. Naime, bilo koja kineska banka, osiguravajuća firma ili poslovni partner, koji obustavi saradnju sa tim rafinerijama zbog američkih sankcija, sam može biti tužen pred kineskim sudovima, a rafinerije imaju pravo da traže odštetu. Ali, nameće se jedno od ključnih pitanja. Može li Tramp istovremeno da vodii rat sa Iranom i da pregovara sa Kinom? A SAD de fakto traži kinesku pomoć u svojoj vojnoj operaciji. Ipak, ako Vašington sankcioniše kineske banke, koje rade sa pogođenim rafinerijama, dolazi u finansijsku konfrontaciju bez presedana i to sa drugom ekonomijom sveta.Istovremeno, ruši i svaki mogući dogovor, ali i samit sa Si Đinpingom koji se priprema nedeljama i rizikuje teške posledice. Tramp ima nekoliko razloga za blaži tretman prema Kini. Očigledno želi da izbegne skok carina upravo kada američki trgovci popunjavaju zalihe kineskim uvozom. Pošto je Kina jedina zemlja koja se čvrsto suprotstavila agresivnoj politici Vašingtona, Antonio Fatas, profesor ekonomije u poslovnoj školi INSEAD, smatra da je pekinška strategija možda naterala Trampa da traži nove poluge moći.

- Od samog početka je bilo jasno da je Kina spremnija od SAD da uđe u potpuni trgovinski rat -  rekao je Fatas, dodavši da bi to donelo "ekonomske posledice koje Trampova administracija ne može sebi da priušti".

Kad smo već kod komunista. Legenda kaže da je Josip Broz Tito, prilikom istorijske posete Kini 1977, pitao tadašnjeg predsednika Hua Guofenga može li se nadati pomoći Kine u slučaju da Brežnjevu padne na pamet da okupira i Jugoslaviju. Bila su to gadna vremena, kao i sada. SSSR je bio u nezgodnoj fazi razvoja. Huo Guofeng mu je odgovorio starom kineskom poslovicom: "Slaba je korist od bunara kad je požar daleko".