Boško Obradović nedeljom: Postajemo kolonija stranih interesa

Tako smo gotovo kompletno bankarsko tržište prepustili stranim bankama, što je jedno od osnovnih obeležja svake kolonije koja više ne kontroliše sopstvene finansijske tokove novca. Strane banke su se toliko osilile da su počele da lobiraju za zakonske izmene kojima bi sprečile naplatu štete koje su napravile svojim klijentima putem lažnih obrada troškova kredita. Umesto da zelenaško bankarstvo stranih banaka postane predmet kontrole od strane Narodne banke Srbije i drugih nadležnih državnih organa, svedoci smo da bankarski lobiji direktno utiču na rad političara na vlasti, sudija i medija. 

Na isti način bivša i sadašnja vlast su prepustili stranim kompanijama većinu trgovačkih lanaca, koji sada kontrolišu najvažniju trgovinu osnovnim životnim namirnicama u našoj zemlji. To im daje monopolsku poziciju da mogu da uslovljavaju i ucenjuju domaće dobavljače da bi se domaći proizvodi našli u njihovim prodajnim objektima. Ako se tome doda divljanje uvozničkog lobija bez ikakve carinske i vancarinske zaštite domaće robe, onda je jasno zašto domaći proizvođači, posebno u sferi poljoprivrede, ne mogu da izdrže konkurenciju koja dolazi iz inostranstva. 

Dalja katastrofa ove pogubne neoliberalne ekonomske politike koju je uveo Mlađan Dinkić, savetnik aktuelnog predsednika Srbije Aleksandra Vučića, jeste subvencionisanje stranih kompanija našim parama iz državnog budžeta. Ovaj novac koji nastaje tako što ga plaćanjem poreza i doprinosa obezbeđuju brojne domaće porodične firme odlazi bogatim strancima umesto da bude stavljen u funkciju domaćeg ekonomskog interesa i jačanja domaćih privrednika.

Strani investitor koji dolazi u Srbiju pored ogromnih subvencija za svako novootvoreno radno mesto dobija i besplatno gradsko građevinsko zemljište, kompletno opremljenu komunalnu infrastrukturu, a često i oslobođenje od poreza i odsustvo svake inspekcije, a posebno inspekcije rada, ekološke ili poreske inspekcije. Sve to domaći privrednik ne može ni da sanja u svojoj državi.

Ovo je posebno dramatično kada su u pitanju niske visine plata ili loši uslovi rada u stranim kompanijama koje su ovde došle o trošku naše države, a dešava se čak da neke od njih svoje poslovanje u Srbiji lažno prikazuju sa gubitkom kako ne bi platile porez na ostvarenu dobit kod nas.   

Vrhunac ovog ostvarenja stranih interesa na našu direktnu štetu jeste dolazak stranih kompanija sa prljavom tehnologijom koje će ozbiljno ugroziti životnu sredinu u Srbiji. Najnoviji i najopasniji primer posle Smedereva, Bora, Inđije i Zrenjanina jeste Loznica i najava otvaranja rudnika litijuma od strane jedne od najozloglašenijih multinacionalnih kompanija "RIO TINTO", koja gde god je poslovala u svetu iza sebe je ostavila ekološku pustoš.    

Slično je i u brojnim drugim sferama društva, kao što je kartel stranih izdavača koji je preuzeo naše tržište udžbenika uz dozvolu vlasti. Tako novac roditelja koji su stalno obavezni da kupuju nove i nove udžbenike za svoju decu odlazi u inostranstvo umesto da ostane u Srbiji. Strani interesi su se umešali u sferu medija, sudstva, prosvete i nevladinog sektora. Svi ovi veoma važni delovi našeg društva i države često zavise od donacija iz inostranstva i samim tim preuzimaju obavezu da u našoj državi sprovode neke strane interese umesto naših domaćih.

Iako je to Srpski pokret Dveri u više navrata predlagao, nikada nije postavljeno pitanje donošenja zakona o agentima stranog interesa po uzoru na SAD i Rusiju, gde javnosti mora biti jasno predočeno u čije ime govori predstavnik bilo koje nevladine organizacije odnosno ko su njegovi finansijeri iz inostranstva jer od toga najčešće zavisi i njegova politika u Srbiji. 

Pored svih ovih vidova prikrivene okupacije, naša država ima deo teritorije koji je pod otvorenom okupacijom, a to je Kosovo i Metohija. Tamo su postali svakodnevni sve ozbiljniji incidenti u kojima su napadnuti pripadnici našeg naroda, privatna ili crkvena imovina. Jedno je kada to rade teroristi pod zaštitom okupatora, a drugo je kada naša vlast o svemu tome ćuti ili još gore pristaje na priznanje lažne države Kosovo, prepuštajući separatističkim vlastima u Prištini deo po deo državnih ovlašćenja, kao što je to urađeno potpisivanjem antiustavnih sporazuma u Briselu i Vašingtonu.  

Jedini način da se naša država definitivno ne pretvori u koloniju a svi mi u jeftinu radnu snagu kod stranog gazde jeste da se vratimo suverenističkoj politici u svim sferama društva, što znači da nam je potrebna nova vlast koja će raditi sve suprotno sadašnjoj. Nova vlast treba domaće ekonomske interese da stavi na prvo mesto, a da interesi stranaca konačno odu u drugi plan. Isto se odnosi na pitanje Kosova i Metohije koje više ne sme biti predmet trgovine zarad opstanka na vlasti već odbrane i očuvanja u sastavu Srbije. Za to nam nije dovoljna samo promena vlasti već i kompletnog kolonijalnog političkog sistema. 

Autor je predsednik Srpskog pokreta Dveri.