Milojko Pantić: Služba je Srbiju vratila u 1945.

Slika prva: Dan posle izricanja pravosnažne presude o doživotnom zatvoru ratnom zločincu, na zidu jedne zgrade u ulici Zorana Đinđića na Novom Beogradu osvanula je, nekoliko metara visoka i široka plavo-bela slika sa natpisom Bulevar Ratka Mladića.

Svaki normalan čovek se pita čemu služi i ko je autor takve jedne slikarske nebuloze, pretvaranja ratnog zločinca u heroja nacije.

Autor je, dileme nema, slikar iz „Službe“ kako kolokvijalnim jezikom zovemo nereformisanu organizaciju državne bezbednosti iz komunističkih vremena.

Tom slikom aktuelna vlast opravdava svoju sumanutu ratno-pljačkašku politiku iz devedesetih godina prošlog veka.

U isto vreme nipodaštava se odluka Haškog suda jer eto za „narod“ je Mladić heroj.

Slika druga: Prošle nedelje u Novom Sadu su održani izbori za savete mesnih zajednica.

Reč je dakle o nepolitičnom odnosno takozvanom civilnom sektoru života građana.

Za vlast koja je okupirala i zarobila Srbiju međutim, sve je politika pa i izbori za mesne zajednice.

Zato su u Novom Sadu te izbore nadgledali i usmeravali lično gradonačelnik Miloš Vučević i Andrej Vučić po zanimanju brat neustavnog vladaoca Srbije.

Sve to u sadejstvu sa ekipom izvođača prljavih poslova, saradnika „Službe“ koja se danas zove BIA.

Nedeljnu okupaciju novosadskih mesnih zajednica „Gavrilo Princip“ i „Bistrica“ sa džipovima bez tablica, psihopata na mestu predsednika Republike, direktno iz Brisela posle razgovora o državnom problemu Kosova, prokomentarisao je u svom šarlatanskom stilu: „Zamerili su što se moj brat dan pre izbora u mesnom odboru , u trećem redu, potpuno skromno slikao sa drugim ljudima. Čovek je kriv što je došao u jedan mesni odbor da razgovara sa narodom“.

Pretnje i protivzakonito nametanje partijskih ljudi čak i u mesnim zajednicama uzurpator naziva „razgovorom sa narodom“, jer eto njegov brat i gradonačelnik znaju bolje od građana, kako treba da zadovolje svoje osnovne potrebe u kvartu u kome žive.

Jasno je dakle da današnja „Služba“ kao najmlađa ćerka UDBE iz 1945. radi na ukidanju ne samo svakog opozicionog delovanja već i drugačijeg mišljenja u svim sferama života, od mesnih zajednica do medija.

Kad se svemu rečenom doda i uloga „Službe“ u otcepljenju Kosova kao i u likvidacijama političkih neistomišljenika, jasno je da Srbija ne može izaći iz agonije u koju je zapala sve dok je vode Službini ljudi.

Jer „Služba“ nije društvena klasa kojoj je u interesu uspostavljanje pravne države i napredak celog društva.

„Služba“ je interesna grupa ljudi čiji cilj je isključivo držanje vlasti zbog finansijske i svake druge moći koju vlast donosi.

Upućeni kažu da zato UDBINA deca sada počinju da zapošljavaju svoje potomke i da su Kostadin Terzić i ćerka Željka Joksimovića prvi pupoljci podmlatka BIA.

Na isti način dakle, nepotizmom, partizmom i klijentilizmom, slomljena je kičma pravosuđu i tako smo postali besudnja zemlja.

Sve to je mogućno jer su srpska BIA i ruski KGB jedine dve nereformisane tzv. Bezbednosne službe u Evropi i rade po metodama iz komunističkih vremena, a to znači da su u njihovim arhivama dosijei svih građana koje vlastodršci koriste po svom nahođenju.

Te udbaške metode najveći su problem srpske političke scene.

Jer je „Služba“ pod Vučićevom vlašću napravila najkoruptivniji sistem u Evropi, dajući državu i sve njene institucije u ruke čistim kriminalcima, ratnim zločincima i profiterima.

Da li ste ikada čuli i jednog tzv. političara ili jednu stranku da uopšte pomene a kamoli traži da se demontira taj generator kriminala i korupcije koji se zove „Služba“?

Zato je za Srbiju Evropa daleko a Rusija blizu.

Jer u Evropi ne postoji niti može postojati, grupa ljudi koja ima takvu vlastodržačku poziciju kao „Služba“ u Srbiji.

U Rusiji je „Služba“ način života sa više od jednog veka dugom tradicijom. Zapravo, te dve „Službe“ naša i ruska, nisu ništa drugo nego treći deo TV serije „Senke nad Balkanom“.