Odraz u ogledalu

Vučićevu histeričnu netrpeljivost prema protivnicima možemo pratiti uživo na nacionalnim frekvencijama bilo u izvođenju višesatnih monodrama ili u realizaciji cirkuskih tačaka njegovih trbuhozboraca. Novina je poplava hipersenzitivnih refleksija opozicionih lidera na pojavu mladih građanskih pokreta koji pokušavaju da pronađu svoje mesto na političkom nebu Srbije.

Da na trenutak zanemarimo činjenicu da je na to isto nebo Vučić navukao olujne oblake koji mogu da sakriju i ugase svaku zvezdu, meteor ili kometu koja bi pokušala da baci svetlo na polarnu srpsku noć. Iz dana u dan stiče se utisak da je konvencionalna, tradicionalna, stranački organizovana opozicija samo odraz aktuelne vlasti u krivom ogledalu.

Svako ima svoju baba-rogu i svako strahom utvrđuje svoje pozicije u biračkom telu. Vlast je izabrala Dragana Đilasa kao opozicionog Šešelja, besomučnom kampanjom ga je dehumanizovala i učinila radioaktivnim za sve one koji su mu u blizini. On je postao hodajući Černobil za opoziciju. Možete pripadati drugoj stranci koja je u savezu sa SSP-ta stranka je isto Đilasova, možete pisati za nezavisni medij-njega, naravno, finansira Đilas, možete biti slobodni strelac koji kritikujete postojeće stanje, vi ste po istoj formuli Đilasovac.

Slični obrazac primenjuje i opozicija. Ako skrenete sa zacrtane linije i počnete da pozivate na odgovornost bivšu vlast-vi radite za Vučića. Ako u aktuelnoj vlasti vidite ponavljanje višedecenijskih grešaka na koje nisu bili imuni ni sadašnji opozicioni barjaktari-vi radite za Vučića. Ako pokušate da kandidujete drugačiji put do slobode, nadstranački, nekonvencionalni, način prilagođen okolnostima i potrebama prosečnog građanina Srbije u eri masovne digitalizacije i dominacije društvenih mreža-vi radite za Vučića.

Kada Vučićev troslovni kerber i njegove neuspele replike u vidu raznorodnih i raznopolnih analitičara opšte prakse optužuju Vučićeve neistomišljenike da su domaći izdajnici, Soroševi plaćenici ili agenti CIA-e, to kod većine izaziva opravdanu indignaciju, fiziološku potrebu za pražnjenjem želuca i rektuma u isto vreme i razarajući talas besa koji se može obuzdati višegodišnjim vežbanjem samokontrole. Kako to razlikovati od botovskih diskvalifikacija da je svako ko ne igra po opozicionim pravilima projekat BIA-e , da Služba uvek ima svoje spavače koje budi pred izbore i da se u Gašićevim keramičkim laboratorijama rađaju pokreti koji služe da defokusiraju pažnju javnosti i koji imaju zadatak da ako ne mogu da otupe, ono barem skrenu oštricu građanskog nezadovoljstva sa Vučićeve glave i usmere je ka opoziciji?

Pre početka sudbonosne partije ispod zelenog stola podeljeni su debatni džokeri, odnosno one karte koje kada padnu na sto prekidaju svaku smislenu i zdravorazumsku raspravu. CIA za vlast, BIA za opoziciju. Đilas za vlast, Vučić za opoziciju. A to je i bio cilj-da se svaka vrsta razgovora i dijaloga obesmisli. Da se predizborna kampanja pretvori u zaglušujuću kakofoniju koja neće samo zbuniti opljačkanog, razočaranog i besnog građanina već će ga oterati u apstinenciju.

Znamo da je Vučićevo sve češće neobjašnjivo ponašanje posledica izliva vlasti u mozak i da ga je devetogodišnje svevlašće vidljivo promenilo-psihički ga je odvuklo u maničnu neurozu, a fizički ga izdeformisalo i izobličilo.

Mentalno zdravlje opozicije nije ništa bolje. Njihove izjave, postupci i odluke kreću se od depresije do histerije. Ali, u toj psihičkoj nestabilnosti najgori je delirijum tremens pojedinih opozicionih lidera koji je posledica dugotrajne apstinencije od vlasti. Njima se priviđaju ne beli miševi, već Beli Preletačevići, u svakom onom ko u zaletu uspe da napravi makar i mali talas na mrtvom moru.

Pametnije bi im bilo da Belog prepuste zaboravu, jer je on paradigma njih samih, on je hodajući podsmeh njihovoj neuspešnosti i nesposobnosti, on je nadrealista koji je umesto izborne sastavio top listu i sa njom pobedio sve Vučićeve konkurente (osim jednog).

Rešenje je jednostavno. Neka cveta hiljadu cvetova, ali ti cvetovi moraju da budu u istoj bašti. I pokreti i grupe građana i političke stranke. Ne moraju i ne trebaju da budu isti, moraju da imaju isti cilj. Ne moraju da imaju iste metode, moraju jedinstveno i sinhronizovano da deluju. Strateški cilj je isti-srušiti Aleksandra Vučića jer je on uzrok svih problema zbog koje opozicione stranke postoje i zbog kojih građanski pokreti nastaju. Nema čistog vazduha bez smene ove vlasti, nema zaustavljanja davljenja Beograda sa Vesićem u Starom dvoru, nema ni skupštine, ni slobodne Srbije sa Vučićem na njenom čelu.

Do promena se jedino može doći ako imamo glas više na izborima od liste vladajuće koalicije. Kako do tog glasa više doći je stvar taktike. Ako svi imamo isti cilj, uz dobru volju ćemo se lako dogovoriti da sav opozicioni potencijal usmerimo ka tom cilju. Svi oni koji iskreno žele suštinske i progresivne promene su dobrodošli u bilo kojoj formi, pod bilo kojom zastavom. Zajedno možemo uspeti!

Aleksandar Dikić, član Glavnog odbora Demokratske stranke