Predsednik Srbije ili vođa navijača

Izjavom kako Zvezda i Partizan ne bi igrali Evropu da nema njega. odnosno njih, Vučić je uvredio sve igrače Partizana i Zvezde koji se na terenu bore da bi igrali za svoje klubove, svoj grad i Srbiju.

Rečima kako ljudima iz dva najveća kluba nikada nije dosta miliona, Vučić je potvrdio da su predsednici i direktori naša dva najveća kluba, koje je lično postavio, nesposobni da obezbede normalno funkcionisanje klubova. To što ih i dalje tamo drži uvreda je za sve poštene sportske radnike koje po Srbiji lokalne stranačke kabadahije teraju da podrže SNS, kako bi im dali neku siću iz budžeta. 

Kada predsednik države poziva da oni koji danas vode Partizan kažu koliko im je on dao naših para, uz tvrdnju da im je obezbedio četiri petine budžeta, Vučić zaboravlja da kaže da naše najveće klubove vode ljudi koji njegove fotografije drže po svojim kancelarijama i da je upravo to kriterijum za dodelu novca uz obaveznu "kupovinu" podrške njemu i njegovoj stranci koja uključuje "upotrebu" huligana sa tribina u napadima, maltretiranju i ucenjivanju ljudi kojim koordiniraju stranački funkcioneri. Sve ovo je uvreda za generacije koji su od Partizana napravili klub koji je poznat svuda u Evropi.

Kada Vučić govori da ga ne interesuje šta mu viču sa tribina sve dok tamo "nema droge i kriminala", on osim što laže, vređa inteligenciju svih roditelja koji sa razlogom strahuju kada im deca idu na utakmice jer su tribine pretvorene u regrutne centre kriminalnih grupa čija snaga zavisi od kvaliteta njihovih veza sa predstavnicima ovog režima.

Da podsetim, samo pre nekoliko meseci na stadionu FK Partizan, tačnije na prostoru gde je bio restoran "pronađen" je bunker koji je služio kao baza za kriminalne aktivnosti klana Velje Nevolje za koji Vučić i njegov ministar policije Vulin, kao i svi provladini mediji tvrde da nisu samo preprodavali drogu, već su ubijali i mučili ljude i pripremali atentat na predsednika Srbije. 

U sportu se najbolje ogleda atmosfera društva u kome zivimo. Verbalna agresija, nasilje i podele među ljudima dominiraju u javnoj sferi, pa ne čudi što nijedna važna utakmica ne može da prođe bez nesportskih scena i neverovatnih tenzija.

Šta će se tek dešavati kada se publika vrati na tribine u punom kapacitetu, ne mogu ni da pretpostavim, ali znam da talentovana deca sve ranije odlaze u inostranstvo, dok srpski sport postaje sigurna kuća za one koji nemaju mogućnosti ili sreće da svoj talenat prikažu u zemljama u kojima postoji jasan sistem finansiranja sporta koji ne zavisi od politike i volje jednog čoveka koji se građanima sve češce obraća u maniru vođa navijača sa šipke.

Da li će Vučić isprazniti Srbiju kao što su huligani "oslobodili" tribine od pristojnih ljudi, samo od nas zavisi. U toj utakmici svako ima pravo izbora i svako ima svoju ulogu. Kada sudija odsvira kraj, neće biti mesta za kajanje jer igramo za opstanak Srbije.

Branko Miljuš, član Predsedništva Stranke slobode i pravde