Radnik neradnik, a izdajnik

Osilio se do bezumlja, jer mu je prošlo i ono prethodno, a na istu temu. "Ko hoće da ne radi vikendom, ja kažem - ne može", ili: "dolaze svi sa zahtevom da ne rade vikendom... Mogu da protestuju koliko hoće, ne može, u Srbiji mora da se radi".

Zakon o radu je izričit. Član 67, stav 1, kaže da "zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno kojem se dodaje vreme odmora iz člana 66. ovog zakona, ako zakonom nije drukčije određeno". A stav 2 kaže, "nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom".

Član 55 istog zakona je precizan: "radna nedelja traje, po pravilu, pet radnih dana", a član 51 određuje da "puno radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ovim zakonom nije drukčije određeno".

Marksova teza bila je da rad treba da bude izvor zadovoljstva, a Hitlerova antiteza da "rad oslobađa", što je osnovna zlokobna odrednica nacističke logorske propagande i ideologije istrebljenja miliona ljudi. Biblija čita - "šest dana radi, sedmi dan je odmor Gospodu Bogu tvome".

U kom međuprostoru ovaj naš gospod bog levitira, treba pod hitno da odrede lekari specijalisti. Ali, pre toga, na ovakvo siledžijsko ponašanje treba da reaguje tužilaštvo, jer gospodinu predsedniku se blagoizvolilo ne samo da ruši ustavni poredak i teritorijalni integritet Srbije, već bi da sruši i Zakon o radu i sve građane Srbije pretvori u robove.

Mešanje Aleksandra Vučića u sve i svašta postalo je ne samo politički, već i medicinski zabrinjavajuće. Katastrofalno je ćutanje nadležnih državnih institucija, političara i ustanova, kao i brojnih radničkih sindikata, koji ni slova da prozbore o ovom pravnom i mentalnom divljaštvu kojim bi da ukine zakonska prava svih zaposlenih u ovoj državi, a dostignuća Prvog maja baci na smetlište istorije u Srbiji.

Barem po imenu, u ovoj državi postoje i nekakve partije "leve" orijentacije, koje bi po difoltu trebalo da se bore za zaštitu prava radnika i vladavinu Zakona o radu. Socijalistička partija Srbije i Pokret Socijalista su deo vladajuće koalicije, ali ne učiniše ništa da makar retorički osude ovaj zlokobni rečnik Aleksandra Vučića. Naprotiv, isfabrikovaše kofere i tetke.

"Smejali su mi se kad kažem da je bolje nego ikada, a kada ih pitam zašto se smeju i kad je bilo bolje, ne znaju da odgovore" - izrekao je Vučić.

Pa bilo je bolje i to mnogo bolje, npr. u Socijalističkoj Republici Srbiji, u vreme kada nisu postojali ni SNS ni SPS ni PS. Tada nisu mogli kiosk pajseri i štanc doktori da budu na rukovodećim položajima, nego se radilo od ponedeljka do petka, a subotom i nedeljom se zasluženo odmaralo. I nije se kralo bagerima. Statistička i pored naglavačke izvrnute metodologije je neumoljiva; 1980. godine kupovna moć stanovništva bila je veća za 60 odsto, a spoljni dug Srbije manji od četiri milijarde dolara.

"U Srbiji mora da se radi kako bismo stigli napredne zemlje". Ma šta mi napriča? Rade građani Srbije kao crnci, ali im rad pokradoše "diplomirane" bitange. I nije građanima do "umiranja od smeha", već psuju dan i noć. Ne veruješ? Pa prošetaj ulicom bez telohranitelja, poštuj izborne i ostale zakone, pa ćeš videti koliko te vole i koliko ti veruju i kojim rečima će te počastiti. Uđi u gradski prevoz, biće ti još jasnije.

Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika UNMIK-a