Srbijagas gubitaš, a Bajatović u "zlatnom dobu"

Odlukom Vlade Republike Srbije, br. 420-2908/209 od 26.03.2019., ovaj dug "pokrila" je država tako što je navodno povećala svoj udeo u osnivačkom kapitalu preduzeća. Kom to kapitalu, ako je preduzeće onoliko dužno samo po osnovu aktiviranih bankarskih garancija? Koja je to hibridna operacija povećanja osnivačkog kapitala u bankrotiranom preduzeću?

"Zakonom o preuzimanju obaveza JP Srbijagas prema NIS AD Novi Sad i pretvaranju tih obaveza u javni dug Srbije", iz decembra 2015., od svih poreskih obveznika Srbije ukradeno je 23.379.767.018,82 RSD, ili oko dve stotine miliona evra.

Od marta 2010. pa do danas, Skupština Srbije usvojila je deset poznatih nam Zakona o raznim finansijskim potezima, a Vlada Srbije nepoznat broj Uredbi i Zaključaka, svi sa jednim ciljem - pokrivanje dugova Srbijagasa. Krajnja dužnička cifra je nepojmljiva i neizračunljiva.

Ali jedno je kristalno jasno - novac za pokrivanje ovih dugova otet je od svih građana Srbije!

Svedoci smo da je država izuzetno efikasna u naplati dugova građana. Za 2.750 RSD sudski izvršitelji napadaju građane i plene imovinu u ime EPS-a, koji uzgred budi rečeno građanima Srbije duguje 120 milijardi dinara (podatak APR-a iz 2018. godine).

Srbija ima neverovatnih 549 javnih preduzeća u kojima je zaposleno 115,5 hiljada ljudi. U APR-u je zabeleženo da je tokom 2018. godine bilo čak 134 gubitaša, od kojih su mamuti bankrota baš oni iz crveno-crne-julovske koalicije: EPS, Srbijagas , Putevi Srbije, PKB, Železnice Srbije... spisak je impozantan.

Na sajtu APR-a, na dan 06.04.2021. godine, ne postoji nikakav finansijski izveštaj Srbijagasa. Nepojmljivo!
Ali zato Dušan Bajatović živi u "zlatnom dobu", jer kako reče na TV Prva, "kompanije rade samo na osnovu profita", pa je valjda logično da plate svog "uspešnog" rukovodioca za enormne gubitke koje stvara od 2008. godine, od kada je odlukom Vlade postavljen na mesto direktora. To što profita nema – nije važno. "

"Kod mene u kancelariji to radi moja sestra", pohvalio se Bajatović kada je reč o trošenju plata. Ne znamo koliko još rođaka i familije radi u "njegovoj" kancelariji, ali nema sumnje da se radi o nepotizmu i partijskoj podeli plena.
Da iz gore navedenog izdvojim neke zaključke:

Prvo, sada vidimo kako Aleksandar Vučić dolazi do prosečne plate od 500 evra, jer ako imamo 115,5 hiljada ljudi koji za svoj nerad i paceraj primaju nenormalne plate, recimo od 200.000 dinara ali i neuporedivo više, onda je lako onima sa 20.000 RSD mesečno statistički naštelovati prosek. A gde su tek bogataši iz Vlade, predsedništva, i državne uprave? Skupštinski sakupljači dnevnica? Pa se onda čudimo kako sekretarice šetaju tašnice od 5.000 evra, predsednice opština cepaju džipove, a fundus – pa prazni se sakoima i patikama... Srbija regionalni lider u bogatašima, a zapravo u sirotinji, ali statistički – zlatno doba!

Drugo, javna preduzeća služe ispumpavanju novca i ličnom bogaćenju, na taj način što država postavlja svoje direktore, koji potom sklapaju štetne ugovore kojima pune svoje i partijske kase, a država opljačkani novac pokriva prelivanjem budžetskog novca i davanjem virtualnih garancija bankama, koje onda usled nenaplaćenih kredita bakrotiraju, ali se bankrot sprečava gašenjem banaka i nicanjem novih, tako da nenaplaćena potraživanja nestaju, a opljačkani novac se pere vraćanjem u građevinu, putarstvo, itd. Naravno, budžetski novac, to je naš novac, svih građana Srbije, koji bužet pune porezima kojima ih država dere. Na taj način svi građani Srbije plaćaju crveno-crnu-julovsku pljačku.

Treće, javna preduzeća su važan deo glasačke mašinerije crveno-crnih-julovskih lopova. Oni prelivaju deo našeg novca u svoje izborne kampanje, plus obezbeđuju stabilnih oko pola miliona glasova vladajućoj koaliciji, jer ko od zaposlenih u javnim preduzećima može biti lud da glasajući za nekakvu opoziciju sebe i članove svoje porodice liši astronomskih plata?

Četvrto, gde su još na tom spisku otimanja narodnih para upravni i nadzorni odbori i kojekakve slične administrativne prevare za kupovinu glasova, lojalnosti i hibridnu korupciju? Tome nisu odoleli ni neki bivši ambasadori, jedna državna savetnica u Nadzornim odborima Politike i Air Srbija, nesuđena šefica BIA u NIS-u, ne umem da pobrojim koje sve plate prima Aleksandar Martinović… spisak je frapantan.

I neko hoće sa Vučićem da razgovara o "fer izbornim uslovima" u trenutku kad on ima fiksnih bar pola miliona glasova? Kakvi klenovi!

Da pojasnim koliki je novac u pitanju. Prema podacima Narodne banke Srbije za 2018. godinu, navodni priliv direktnih stranih investicija u Srbiju iznosio je 3,2 milijarde evra. Dakle, mi, građani Srbije, kroz otplatu dugova Srbijagasa, platili smo trećinu ukupnih stranih investicija u Srbiji, samo u toj godini. Kad saberete gubitke prva četiri "javna" gubitaša, to već prelazi ukupne strane investicije, pa se postavlja logično pitanje – zašto smo uzeli najskuplje kredite za strane investicije, kad smo mogli sve da pokrijemo svojim novcem?

Odgovor je lak – da smo sami sebe finansirali i razvijali, crveno-crna-julovska koalicija ne bi mogla da krade! Ovako plaćamo i strane kredite i gubitaše – duplo golo! Sveopšta pljačka Srbije.

A koliki je tek akumuliran novac od ostalih 130 zvanično zabeleženih "javnih" gubitaša? Koliko je novih gubitaša niklo od 2018. do 2021.? Cifre su nepojmljive!!

Da li sad verujete u Vučićevu borbu protiv mafije i kriminala? Da li verujete u smenu vlasti na izborima?

I na kraju, primetili ste, navedeni podaci su iz 2018. godine, tek retki za 2019. Nema svežijih, a zvanično objašnjenje je da usled korona krize mnoge firme i javna preduzeća nisu bili u mogućnosti da konsoliduju godišnje finansijske izveštaje, pa je stoga statistika nekompletna.

Ma nije valjda?

Davor Kalajžić, penzionisani službenik političke kancelarije specijalnog predstavnika UNMIK-a