Boško Obradović nedeljom: Vučić bi izgubio u svakoj poštenoj utakmici

Ova presuda je za mene lično i moju porodicu velika moralna satisfakcija jer je skinuta ljaga sa našeg prezimena, jer niti sam lopov niti sam fašista kako me je predsednik SNS okarakterisao u više navrata u udarnim medijskim terminima, a da nikada nisam dobio priliku da na to odgovorim na istom mestu. Istovremeno, ovo je izuzetno pozitivno odjeknulo među članovima i pristalicama Srpskog pokreta Dveri jer su predstavnici vlasti istim etiketama vređali čitav Pokret a ne samo mene. Кao što je to lepo istaknuto u obrazloženju presude, takvim lažima nije povređen samo ugled i čast pojedinca već i predsednika jedne opozicione političke stranke, čime se putem zloupotrebe državne funkcije i medija namerno udara na njen rejting.

Međutim, mnogo je važniji širi plan: ovo je istorijska presuda za srpsko pravosuđe koje je dokazalo da može da sudi bez straha od onoga ko je na vlasti. Ovo je dokaz da može da se sudi i predsedniku države ako je prekršio zakon. A to je upravo suština nezavisnosti pravosuđa. Ovo je i velika nada za sve ljude koji su vređani, ponižavani i maltretirani pod ovom vlašću da će i oni dočekati pravdu.

Interesantno je da je Vučić imao priliku da se pojavi na sudu i dokaže svoje tvrdnje da sam lopov i fašista. Ne samo da je izbegao sučeljavanje na ročištu već ga njegovi advokati uopšte nisu ni predložili za svedoka. To govori da bi Vučić izgubio u svakoj poštenoj utakmici: na sudu, na izborima, u TV duelu... Zato i pristaje da igra samo nameštene utakmice u kojima nema pravila, nema protivnika i nema sudije.

Кarakteristično je da niti jedan režimski dnevni list i niti jedna režimska televizija sa nacionalnom frekvencijom nisu preneli ovaj utisak nedelje, što jasno govori koliko im je važno da građani Srbije ne saznaju da je predsednik SNS sada i sudski potvrđen i kažnjen lažov. To je najbolji dokaz u kakvom medijskom mraku živimo: da režimski mediji ne smeju da objave vest da je predsednik države izgubio jednu sudsku parnicu. Da li bi to bilo moguće negde drugo na svetu? Da ovde i ne govorim o tome da su isti ti režimski mediji godinama bili spremni da prenose laži o političkim protivnicima vlasti, a da sada ne mogu da prenesu jednu vest kojom se potvrđuje da je sve što su godinama prepričavali o Dverima bila laž. U tom njihovom muku prepoznaje se koliko je ova presuda bila šok za sistem.

Zanimljivo je i to da je predsednik SNS, koji je u medijima 24 sata dnevno i odgovara na sva pitanja - i za koja je nadležan i za koja nije, dugih 48 sati izbegavao da prokomentariše presudu, iako je u pitanju velika retkost da aktuelni predsednik države izgubi u sudskom procesu. Očito da njegovi spin doktori u medijskom štabu za vanredne situacije nisu imali rešenje za ovaj presedan. Na kraju su se opredelili za defanzivu: niti su smeli da napadnu sudiju, niti da ponove laži o meni, što je još jedna pozitivna posledica presude. Predsednik je gutajući više knedli presudu ocenio kao dokaz nezavisnosti pravosuđa i da je Srbija normalna zemlja, usput provukavši komentar da to i nije neka vest. To što je za njega normalno da predsednik države laže ne znači da je to zaista normalno, dok je više nego jasno da istovremeno pokušava da skrene pažnju javnosti i umanji značaj ove presude.

Na društvenim mrežama su se pojavili i komentari kako Vučiću odgovara ova presuda da bi pred domaćom i inostranom javnošću odglumeo nezavisnost pravosuđa. Ne vidim logiku u ovoj tezi jer da je to plan zašto svi režimski mediji nisu javili o tome na sva zvona? Zar mu može biti u interesu da je sudski dokazan i kažnjen lažov? Zašto je ćutao 48 sati nakon presude, a kada se oglasio nije krenuo u napad kao što to obično radi? Zašto ne sme da ponovi laži? Upravo zbog ove istorijske presude. Jedna lasta ne čini proleće, ali daje nadu da stvari u našem pravosuđu mogu biti drugačije.

Srpsko pravosuđe je složen fenomen. Veliki deo je pod kontrolom izršne vlasti i radi po nalogu i u strahu od nje. Ali, nisu svi. Jedan deo je pod kontrolom stranaca. U sudstvu ima i porodičnih i kumovskih dinastija, korupcije i kriminala. Ali, kao što ima režimskih i slugu stranaca – ima i zaista samostalnih tužilaca i nezavisnih sudija. Nisu se svi u ovoj zemlji prodali strancima i vlastima. I to je jedna velika nada za budućnost Srbije. Svakako stoji i da je najveći problem tužilaštvo, jer bez njega nema istraga koje završavaju optužnicama i pokretanjem sudskih procesa.

Međutim, primer ovakve sudske nezavisnosti i hrabrosti sada treba da postane praksa i u krivičnim postupcima gde u fiokama tužilaštva i sudova stoje brojni procesi u kojima treba da se utvrdi odgovornost nosilaca najviših državnih funkcija za učešće u kriminalu i korupciji. Neka ova istorijska presuda bude samo početak pravne i političke odgovornosti svih onih političara na vlasti koji su nas opljačkali, a da za to nikada za ovih 30 godina nisu odgovarali. To u praksi treba da znači ne samo visoku zatvorsku kaznu, već i finansijsku kaznu za nanetu štetu državi i narodu, oduzimanje nezakonito stečene imovine, ali i lustraciju – zabranu obavljanja javne funkcije na duži vremenski period. To bi bila prava promena sistema za koju se zalažem. Smena vlasti više nije dovoljna. Bilo je više promena vlasti, ali je sistem ostajao uvek isti. Ja sam za onu opozicionu kolonu koja bi pobedom nad ovom vlašću donela ne samo smenu vlasti već i promenu kompletnog korumpiranog političkog sistema koji ovde vlada već 30 godina.