SUBOTOM U 18 Srđan Škoro: Ko se plaši vladike?

Za početak opozicija bi morala da zahteva vraćanje cenzusa na 5 odsto. Ako veruju u sebe, u svoje programe, u svoja istraživanja, nema razloga da ovu jednu od mrvica sa Vučićevog stola o sniženju cenzusa ne odbace sa jasnom indignacijom. Pogotovo ako već kažu kako se bore za promenu sistema, a ne za sopstvene privilegije, da nisu cenzusolovci, već istinski borci za slobodu i demokratiju. To bi, ako ništa drugo, pre svega bilo pošteno da predlože zbog velikog broja ljudi, potencijalnih glasača, koji su podržali ideju o bojkotu.

Podsetimo Vučić je pobedio na izborima samo sa dve teme. Jedna je da će odbraniti Kosmet koji su žuti prodali i pohapsiti žute lopove koji su opljačkali državu. I tu priču vrti sve vreme već 9 godinu. U međuvremenu je, Vučić, naravno, na opšte zadovoljstvo Albanaca, EU i srpskih građanista, tzv. državi Kosovo predao sve atribute državnosti - granične prelaze, carine, srpsko pravosuđe sa severa Kosmeta je silom integrisao u tzv kosovske institucije, telekomunikacije sa sve pozivnim brojem, i na kraju je predao komplet elektroenergetski sistem. U najavljenoj „odbrani“ Kosmeta Vučiću je ostalo još da omogući lažnoj državi Kosovo stolicu u UN. Kad to učini formalni čin priznavanja više neće ni biti potreban, jer Vučić u dogovoru sa Edijem Ramom i njihovim zajedničkim sponzorima, uveliko radi preko mini šengena na ostvarenju vekovnog sna svih Albanaca – stvaranju Velike Albanije. Ne bi bilo preveliko iznenađenje da jednog dana u Prištini, pored Klintonovog spomenika osvane i Vučićev.

Što se tiče drugog izbornog obećanja i tu je Vučić postupio dosta originalno – sve žute lopove je učlanio kod sebe u stranku ili ih ubedio da budu njegovi simpatizeri i sateliti. I sada tako udruženi, zajedničkim snagama, pljačkaju i uništavaju Srbiju do iznemoglosti.

Dakle, Vučić jedino može pasti na ove dve svoje, inače, omiljene teme – Kosovu i besomučnoj krađi i pljački naroda. Njima bi trebalo obavezno pridodati i treću, a to je brutalno zagađenje vode koju pijemo i vazduha koji udišemo. Problem je što se delu srpske opozicije to ne dopada, kao ni onima iz EU koji bezrezervno podržavaju Vučića i u predaji Kosmeta i pljački sopstvenog naroda, ali i u uvozu najprljavijih tehnologija. I to sve vreme.

Otuda je za neverovati da predsednik SANU dozvoljava sebi da upadne u zamku i javno govori ono što isključivo Vučiću odgovara, a onda mu, isti taj Vučić organizuje, mali, davno već viđen udbaški igrokaz, sa krivičnom prijavom „Naših“, odnosno „Njihovih“ za izdaju. Samo kako bi pokazao, evo kad oni za izgovorenu reč proglašavaju predsednika SANU izdajnikom šta će tek meni da rade. Suviše providno za one koji umeju da gledaju. Umesto da uvaženi lekar i akademik dr Kostić, ispred Akademije kojoj predsedava, pokrene inicijativu za utvrđivanje razloga ogromnog broja smrti svojih kolega tokom pandemije korone. Tada bi videli kako bi se dežurni Vučićevi kerberi po zadatku razjarili i počeli da laju svi u glas. Ali, to očigledno nije cilj. Ni akademikov, ni Vučićev.

U Srbiji je stradalo 70 lekara, u Hrvatskoj 1, a u Sloveniji nijedan! Zar to nije prilika da se upale svi alarmi i da kompletna stručna javnost ustane. Zar to nije razlog da ustanu svi građani Srbije. Uostalom, zar to nije mogućnost da se spoje i frilenseri i lekari i svi ojađeni ljudi koje Vučićev režim tretira kao roblje. I svi njihovi pojedinačni zahtevi da postanu jedinstveni i sažeti u jedan – ova vlast mora hitno otići, za dobro Srbije i svih njenih građana! A ne da, sa nebeskih naučnih visina konstatujemo kako Kosovo nije naše. Pa, ako zaista nije, zašto ga, baš od nas toliko traže.

Sama najava vladike Grigorija da ima nameru da okupi 30 ili 300 ljudi, od 30 do 60 godina, spremnih da se žrtvuju za Srbiju, izazvala je više reakcija u tzv. opozicionim krugovima nego u samoj vlasti. Zašto? Pa zato što većina opozicionih stranaka ili pokreta ne može da skupi ni 10 ljudi od integriteta, a kamoli one koji su spremni da se žrtvuju za Srbiju. Strah da to vladika može, a znaju da može, ih dodatno izluđuje. Posebno su ekstremni u svojim stavovima tzv. građanisti ili levičari koji su srpskom narodu naneli više zla nego svi okupatori zajedno. Oni čak ni ne kriju u svojim istupima da je bolje da Vučić ostane, nego da tamo neki pop sastavlja opoziciju i pravi novu vladu. Mržnja prema SPC, i svemu što je srpsko je tolika da im i Joža iz Kumrovca može pozavideti. On im je kao dokazani nikogović omogućio da se i oni kao nikogovići osećaju bitnim i važnim. Ali najpre im je tražio, a oni se obavezali, da se odreknu sebe, svoje vere i svog imena i porekla. Komunistički prozelitizam u Srbiji je ostavio stravične posledice. I još je aktivan. Ne posustaje. Onu mržnju koji su im roditelji upijali u raznim političkim školama, počev od Kumrovca pa nadalje, oni razrađuju tokom rasprodaje diploma kod Miće Megatrenda i raznih „škola“ niklih na livadi.

Najčešće bez ikakvog znanja i obrazovanja, oni su sebi uzeli za pravo da popuju svima i postavljaju standarde ko šta može, a ko šta ne. Pa čak i to šta je uloga ljudi u mantijama. Ukoliko pažljivo pogledate, videćete kako su njihovi nalozi na društvenim mrežama postali zdravstveni kartoni, a ono što tamo objavljuju, zapravo dijagnoze! I to je jedino dobro, jer narod to može da vidi i sagleda ukoliko hoće. Čim se probudi iz apatije.

Iz letargije mora da se pokrene i opozicija i mane se ćorava posla sa ličnim sujetama i raznim samopromocijama različitih kandidata koji niti razumeju, niti poznaju Srbiju. Pritom, osim u delu svojih obožavalaca i povremenih botova nikoga ne mogu da pobede na nekakvim izborima, jer u Srbiji niko ni ne zna za njih, niti su ikome bitni, kako misle. Osim sebi. Stoga su zaludne priče o tome kako je potrebno da se usliše želje nekakvih evroparlamentaraca, bilo liberala ili onih drugih, jer oni nikakvo dobro nisu doneli ni ovom narodu, ni Srbiji kao državi.

Krajnje je vreme da opozicija konačno pita Srbiju šta i koga želi. To se samo može na ulici, tokom protesta i pobune utvrditi, a ne na fokus grupama. Jer, ovaj je narod željan istine i pravde. I ne zanima ga mnogo šta misle i konkretno žele evroparlamentarci i ko su im stvarni, a ko prikriveni favoriti. Za jednog sigurno znamo. I taj već devet godina uz njihovu neskrivenu podršku uništava Srbiju i sve što u njoj još mrda. Zato samo mi možemo i moramo da ga zaustavimo. I niko drugi. Uz vladiku ili bez njega, svejedno. Ko to ne razume, taj ništa ne shvata.