Frilenseri su (ne)prijatelji države

Dosetili su se naprednjaci da novca za bahato rasipanje i namirivanje kriminogenih struktura koje im pomažu u održanju na vlasti ima još samo u džepovima građana koji ga zarađuju van Srbije. Na meti su se našli tradicionalni "gastarbajteri" i frilenseri. I dok "gastarbajteri" zaštitu mogu pronaći u međudržavnim sporazumima o izbegavanju dvostrukog oporezivanja, dotle su frilenseri nevoljnici koje je snašla nesreća da žive u Srbiji u kojoj je naprednjačka vlast rešila da im to življenje bahato i surovo naplati.

Ovaj ničim objašnjiv potez još jedan je u nizu bezumnih koji za posledicu ima uništenje IT sektora u Srbiji. Da bi shvatila posledice štetočinskog delovanja naprednjačke vlasti u odnosu na IT sektor kao i značaj frilensera za javni interes, javnost Srboje valja upoznati sa nekim neupitnim činjenicama.

U godini u kojoj je pandemija skoro potpuno zaustavila privredu u Srbiji a sektor usluga zabeležio drastičan pad izvoza, IT sektor je uspeo da zadrži petogodišnji trend rasta donoseći u platni bilans Srbije istu količinu deviza kao prethodne godine.

Od 2016. godine rast izvoza IT usluga iznosi prosečno 20% godišnje, a rezultattog rasta je povećanje deviznog priliva od izvoza IT usluga. Sa 600 miliona evra u 2016. prihod Srbije od izvoza IT usluga narastao na preko 1,4 milijarde evra u 2019. IT sektor će 2020-tu godinu završiti bez pada prihoda u odnosu na prošlu godinu, sa oko 1.4 milijarde evra što je značajno više od prihoda dve druge ključne uslužne delatnosti, turizma (980 miliona) i transporta (950 miliona).

Ovi rezultati su još impresivniji ako se uzme u obzir da više od 80% ukupnih izvoznih prihoda u IT sektoru realizuju preduzetnici, male firme i pojedinci - frilenseri koji uz preduzetnike i čine većinski deo IT sektora u Srbiji.

Poreskom buzdovan politikom frilenseri se dovode u stanje dužničkog ropstva za novac koji su odavno potrošili upravo u Srbiji.Takav odnos države prema populaciji koja sopstvenim sredstvima uvećava devizni prihod Srbije i pri tome ne uživa ni minimalna prava iz radnog odnosa ili socijalne zaštite neminovno će dovesti do toga da najveći deo frilensera ili prestane da radi ili napusti Srbiju.

Povećavanjem troškova rada frilensera država će obeshrabriti sve one koji su imali nameru da se uključe u globalni trend rada na Internetu. Rezultat toga može biti da Srbija ostane bez najmanje 1.4 milijardi evra deviznog priliva što trenutno predstavlja 5,5% ukupnog godišnjeg priliva deviza.

To će se lančano odraziti na povećanje spoljnotrgovinskog deficita koji je već godinama u priličnom minusu a zatimina povećanje inflacije i rast kursa evra. Posledično, kada ostane bez 1,4 milijarde evra koje IT sektor sad donese i potroši u Srbiji, budžet ostaje uskraćen za najmanje 500 miliona evra PDV-a, akciza i različitih drugih prihoda koje proističu iz potrošnje zarađenih deviza.

Štetu koju će naprednjački diletantizam naneti IT sektoru i posredno građanima Srbije teško je potpuno sagledati, a da bi procenili razmere potencijalne štete treba analizirati šta će se dešavati sa IT sektorom Srbije u budućnosti,recimo narednih pet godina.

Uz nastavak rasta izvoza IT usluga na nivou dosadšnjih 20% godišnje, vrednost izvozaće 2025 godine dostići sumu od 12,5 milijardi evra od čega će najmanje 5 milijardi evra završiti u budžetu po osnovu poreza i taksi na potrošnju! Dugoročno gledano povećanje prihoda donećebrži razvoj postojećih i pojavu novih domaćih IT kompanija, povećanje zaposlenosti, povećanje investicija u IT sektor ali i dolazak u Srbiju velikih IT kompanija, a jedina takva za sad je Microsoft. I na kraju sve ovo zajedno donosi boljitak svim građanima Srbije.

Sve ovo sada je dovedeno u pitanje zbog namere naprednjačkog ministra Siniše Malog da od frilensera jednokratno naplati iznos novca koji za period od pet godina u nazad teško ili nikako ne može preći 150 miliona evra.

Kolike su razmere štetočinskog delovanja Vučićevog režima na IT sektor kao apsolutno najperspektivniju delatnost u Srbiji još lakše je sagledati ako pogledamo u komšiluk, Rumuniju na primer.  Prihodi od IT sektora u Rumuniji u 2020-toj godini iznose više od 6.5 milijardi evra, a država različitim stimulacijama i olakšicama u koje spada i porez za frilensere od svega 15 odsto kreira poslovno okruženje koje će doneti uvećanje prihoda za minimum 50 odsto u 2021 godini. Investicije u obrazovanje, razvoj Internet preduzetništva, nastanak novih IT kompanija, dolazak digitalnih nomada rezultat su upravo državnih olakšica.

Kreirani poslovni ambijent doveo je do toga da u Rumuniju dolaze velike IT kompanije bilo direktno bilo kroz okupljanje velikih timova. Sve ovo postignuto je iz daleko lošije pozicije u odnosu na nas jer Srbija u IT sektoru uživa značajno veći rejting od Rumunije.

Svedoci smo da je nesposobna, bahata i neodgovorna naprednjačka administracija, umesto u iznalaženje realnog i sprovodivog rešenja nastalog spora sa frilenserima, krenula obračun i otimačinu. Kratkovidost i štetočinsko delovanje naprednjačkog ministra Malog može se opisati narodnim jezikom kao "klanje bika za kilo mesa".

Budućnost IT sektora Srbije treba obezbediti ubrzanim izmenama postojećih propisa, kao i donošenjem novih savremenih propisa koji uvažavaju realnost. Prepoznavanje i zakonska zaštita radnika na Internetu - frilensera je od posebne važnosti za demokratsko i socijalno odgovornu društvo.

Pružanje što većeg broja olakšica IT sektoru predstavlja investiciju koja će omogućiti ubrzan rast izvoza IT sektora ali i tehnološki i industrijski napredak cele zemlje. Sve ovo je moguće izvesti jedino u demokratskom društvu u kome su vladavina prava, medijske slobode, sloboda izbora i univerzalna ljudska prava zagarantovana, a Srbija na žalost to danas nije.

I dok Rumunija i neke druge istočnoevropske zemlje postaju sve značajniji igrači u evropskom i svetskom IT sektoru dotle se IT sektor i frilenseri Srbije suočavaju sa bezumljem Vučićevog režima i nastojanjem da otme još koji evro pre svog sad već potpuno izvesnog skorog kraja.

Dejan Petrović, IT konsultan i frilenser, član Gradskog odbora DS Šabac