Laža i Paralaža

Jedina bolja opcija koju pojedinac za sebe može da učini u ovim uslovima, a onemogućen je da iz ove zemlje ode, je da umre. Verujem da bi u tom slučaju, čak i pakao delovao kao izletište u odnosu na zemlju zvana Srbija.Mučno je gledati ovaj jad i bedu. Mučno, jer smo došli u stanje u kojem živimo okruženi prevarom, lažima, konstantnim ispiranjem mozga o tome kako je prosečan stanovnik Srbije glup - on u stvari ne razume da mu je odlično, on to ne vidi, i stvarno je nezahvalno đubre što ne slavi Vrhovnog Gospodara naših zivota, alfu i omegu svega živog i neživog u ovoj zemlji, kreatora Kosmosa i vrlo verovatno oca samog Boga, jer ni Bog izgleda ne zna dovoljno dobro.

Pre njega nije bilo života, a ti, čitaoče ovih redova, nisi znao za život dok On nije stupio na scenu.

Vidi, Vrhovni, imam par stvari da ti šapnem, u ime svih onih koji ćute, jer ne smeju da kažu ništa. Ne smeju, jer za bedan posao od tridesetak hiljada dinara moraju da idu na tvoje mitinge, tapšu ti po narudžbini, glume tvoje obožavaoce i klanjaju se tvojem liku i delu!

Nisi ti gospodar naših zivota! To što lečiš lične frustracije na nama, jer si u bolesnom mozgu kreirao svoj svet u kojem smo mi tvoje figurice na stolu, možeš da zaboraviš. Znam, teško je biti nevoljen i odbačen od društva.

Teško je kada te ne vole drugovi i drugarice u školi, kada te i društvo odbaci zato što si takav kakav jesi - ti vrlo dobro znaš kakav si, ali se to ne leči preko leđa ovog naroda. To se, "druže" naš, leči kod doktora.

Okružio si se poltronima, neznalicama i lopovima, koji će za pruženu šansu biti verne džukele. Zaboravljaš samo da ta i takva džukela ujede i sopstvenog gazdu. Nije daleko dan kada će ti i ti tvoji ponizni robovi, lopovska družina sa kojom nas zajedno jašeš osam godina, okrenuti leđa. VUK DLAKU MENJA, ALI ĆUD NIKADA.

Uostalom, najbolji primer vidimo na tebi. Koliko god se ti trudio, radikalski narativ i one ogavne devedesete godine čiji si TI lično nosilac bio, zajedno sa Slobodanom Miloševićem i Vojislavom Šešeljem svi pamtimo. Iza vas je ostala pustoš, grobovi i krv. A kako vidim, neće ti biti teško da te uspomene evociraš, preko leđa naše dece i nas. Ti si lično kukavica, jer si i tada, dok su drugi ostavljali delove tela po ratištima, ti ostavljao nameštaj u svoj novi stan. Ničim zaslužen.

Ti, moj čitaoče, digni glavu. Čak iako postoji reinkarnacija, u ovom životu imaš neke ljude koje voliš. Imaš porodicu, decu, i samim tim imaš dug - prema svojoj deci. Ne dozvoli da te ta ista gledaju očima punim prezira zato što si obraz i svoje JA potisnuo i zamenio strahom od kukavica. Jer oni su samo to - kukavice. Tako će ih pamtiti istorija, njihova deca, i biće prezreni zanavek.

Stevan Zečević, Freelance IT Consultant & Network Security Adviser