Ekonomske POSLEDICE udaljavanja od EU

Program poznat kao Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je osmislila Evropska komisija, pokrenut je pre dve i po godine sa idejom da regionu omogući raniji pristup određenim segmentima jedinstvenog tržišta EU, čak i pre formalnog članstva. U finansijskom smislu, okvir ovog plana obuhvata ukupno šest milijardi evra za period od 2024. do 2027. godine, raspodeljenih među zemljama kandidatima prema unapred definisanim kriterijumima.Specijalni savetnik u Fiskalnom savetu Marko Milanović kaže u razgovoru za Biznis.rs da je nezahvalno unapred davati prognoze da li će sredstva biti prosleđena Srbiji ili ne, ali da je važno razumeti okvir.- Naime, sredstva iz Plana rasta nisu unapred garantovana, već su uslovljena ispunjenjem jasnih kriterijuma. Srbija se obavezala na sprovođenje 98 reformskih koraka u oblastima kao što su jačanje vladavine prava, unapređenje poslovnog okruženja, energetska tranzicija i razvoj ljudskog kapitala, ali su dosadašnji rezultati zabrinjavajući, što je podstaklo Evropsku komisiju da razmatra ovu radikalnu meru. Istorijski posmatrano, Evropska unija je već koristila mehanizme zamrzavanja sredstava iz određenih fondova, u situacijama kada su identifikovani sistematski problemi u oblasti vladavine prava i korupcije, najskoriji slučaj Mađarske - ističe Milanović.On dodaje da se, u tom smislu, opcija ukidanja sredstava za Srbiju ne može formalno isključiti. Srbiji je kroz Plan rasta za period 2024-2027 opredeljeno oko 1,6 milijardi evra, uz mogućnost produženja roka. Približno trećinu, odnosno nešto više od 450 miliona evra, čine bespovratna sredstva, dok se preostala 1,1 milijarda evra odnosi na povoljne kredite.