Kraljev govor

Preduzimam ih, ali šta ću kad mi se opiru. Ništa mi se osim mera ne opire, preduzeću mere i protiv njih.

Narod u Srbiji masovno umire, ja iskreno žalim zbog toga, ali se i radujem.

Moglo je da ih bude mnogo više. Radujem se, jer je smrt spasenje, a ozarim se kad vidim da ima i preživelih.

Umem da ožalim i da budem veliki u svačijoj smrti, veći od svakog pokojnika.

Počivši patrijarh se od mene nije video na svom ukopu.

Moj govor me je iskreno rasplakao. Moje emocije idu na dušu narodu, duša naroda ide na moju dušu, tako kažu moji dušmani.

Želeo sam sve najbolje u borbi protiv kovida i postigao bih to da me nije omeo virus.

I bez njega sam ometen u razvoju društva i države. Ne razumem zašto me mrze oni što me ne vole, kako kaže moj drug Mitar Mirić. Ja prezirem te bednike, ako su još živi, a za mnoge vidim da jesu, nije mi jasno kako su to uspeli. Mrzim i ja vas, odmah da vam kažem, i nemam problema s tim. Mrzim sve, da ne mrzim ostao bih bez emocija.

Moram ovde da kažem da su se mnogi neprijatelji Srbije namerno razboleli, pa i umrli samo da bi mi naneli štetu.

Budite sigurni da će takve subverzivne radnje sprečiti nadležni državni i moji organi, koje smo one noći uvežbavali u borbi protiv epidemijskog terorizma. Naše snage su pokazale visoku odlučnost u borbi protiv naših snaga. Meni su naši najveći neprijatelji, ja sam njima još veći, samo da se zna.

Niko u okruženju nema takve organe poput mojih.

Ljut sam na onog Palmu, traćim pare na njega, a on u skupštini trubi da mu smetaju moji doktori, sram ga i stid bilo. Neće da ih vidi.

Traži da ih negde sklonim, da ne plaše narod. Ako neko treba da plaši narod, to smo ja i Ana, to je naš posao. Umem da prepadnem, a izgledam kao Kvazimodo, hvata ljude laka jeza kad me vide. To je hteo da kaže. Voli on mene, ali ume da zabrlja dok me hvali. Seljačka posla. Mada i mene hvata strah kad se brijem.

Video bih ja da tu konjinu od Palme, daleko bilo, nešto zakači. Ko će da ga leči ako nestanu doktori za psihološki rat protiv neposlušnog naroda. Već sam javio Mići sa Megatrenda da proizvede desetak primarijusa. Imaćemo ih za dve nedelje.

Reći ću otvoreno, taj narod, ili kako se zove, sve mi više smeta. Ne znam šta da radim sa njim, gde da ga denem, kako da ga izlečim ili načisto pomorim. Gde da pobegnem od eventualno preživelog naroda i njegovih neobuzdanih osećanja za mene?

Obećao jesam još pre tri meseca da će korona nestati u Srbiji za 20 dana. Da li me je iko uhvatio u laži? Nikada nisam rekao neistinu. Mogu da vam kažem da sam to obećanje ispunio. U Srbiji su svi zdravi, ne znam ko mi podmeće ovoliko bolesnih. Odakle mrtvi? To nisu moji ljudi, to nam ubacuju sa strane! Volim ja mrtve više nego žive, ali ih ne priznajem za svoje. Čim neko umre, daju ga nama, ali taj više nije ničiji, to je poznato. Samo moj.

Za mene i sve nebeske Srbe, život nastaje tek posle, imam važne svedoke tamo. Smrt je samo neprovjerena glasina, kaže Kusta, učitelj srpstva i kolekcionar planina po Srbiji.

Nebo se raduje onima koji su pogubili koronu, kaže Matija. Ja sam je prvi pogubio, proglasio pobedu nad njom, pa ako je oživela, to je stvar viših sila, većih i od mene. Ali, nebo ne zna za miljenike, kaže Bizmark. Ili to beše Remark?

Evo vakcina samo što nije stigla. Do kraja decembra ove ili sledeće godine, a možda malo zabasamo i u 22. Kinezi su mi nešto obećali, ali mi se polubrat Si malo nadurio. Odavno ga nisam poluzagrlio! Išao sam da ga podržim Trampu.

Imam garancije od prijatelja iz Sao Tome i Principe, samo se smejte vi iz N1, evo i ja se kidam od smeha, smeta vam svaki naš uspeh… Oni, taj Sao Tome i Principe, mislim da je tu Trinidad i Tobago, razvili su pouzdanu vakcinu, oni nama plaćaju da uzmemo, ne smeju da je probaju na sebi. Prvi bih je primio, bednici jedni, neka vide Đilas i Šolak šta je hrabrost. Ali neću, trpeću rizik, da me ne optuže za privilegije. Najpre babe i starci naravno, njih najviše volim kao opitnu kategoriju, pa kad neko ostane živ posle špricanja, idemo oprezno na zdravstvo, ako dotle pretekne koji doktor… Torlak radi samo placebo, najviše što može pod Lončarom.

Zbog mojih doprinosa narodu, zbog procvata života u Srbiji i radosti koju širim u njoj i na sve strane sveta, prete mi brojni atentati. Nikada nisu ni prestale pretnje. Hrabar sam, jak i ne bojim se. Izvesni Čaba Đer, za koga nikad nisam čuo, dobio je ponudu od domaće mafije da me smakne.

Izvoli Čaba, čekam te izađi mi jedan na jedan, ako te pre mene ne sredi moj uvek budni i uspravni organ Vulin.

Ne bojim se nikoga. Neka me onaj mučeni Jovanov, koji mi se zavukao duboko u du.., u dušu, htedoh da kažem, neka me više ne brani u skupštini i priziva đavola. Ako me miševi i ubiju, onda ništa. Održaću tronuti, potresni govor nad samim sobom, pre nego što se ponovo vratim na ovu stranu, strašniji od Save Savanovića.

Poljupci će biti dozvoljeni. Molio bih svoje verne podanike da mi i u tom teškom času celivaju uobičajeno mesto.

Ljubodrag Stojadinović