SUBOTOM U 18 Srđan Škoro: Socijalna distanca | Kolumne | Direktno

Web portal Direktno.rs koristi kolačiće i Google analitiku u svrhu merenja i prikazivanja oglasa koji su prilagođeni vama. Kliknite na dugme Prihvatam kako biste pristali na ove postupke i zadržali korisničko iskustvo koje je prilagođeno vama. Saznaj više

Kolumne

[ Izvor: Srđan Škoro ]

30. 05. 2020. 18:00 5

SUBOTOM U 18 Srđan Škoro: Socijalna distanca

Ne postoji država u svetu gde se toliko proganjaju i satanizuju ljudi koji smatraju da je bojkot trenutno jedino rešenje za smenu ove nakaradne vlasti. Ne postoji društvo u svetu gde se prozivaju oni koji kažu da je reč svetinja, a slave i uzdižu oni koji smatraju da je gaženje te iste date reči prirodna i poželjna pojava.

Upravo u takvom društvu je moguće da bivši predsednik Boris Tadić koji je Srbijom vladao 8 godina i bivši premijer Zoran Živković, zajedno sa glumcem Sergejem Trifunovićem, naprave koaliciju za Vračar dvadesetak dana pred izbore. Zamislite bilo gde u svetu ljude koje su obavljali ovako visoke državne funkcije da tako pompezno najavljuju koaliciju i naravno pobedničku atmosferu u jednoj opštini, ovoga puta beogradskoj. Šta povezuje ove tri osobe? Jednostavna stvar. Sva trojica su pogazila datu reč i pljunula na svoj potpis Sporazuma sa narodom. I sada pozivaju da ih taj isti narod koji su izigrali, ne prvi put, podrži u naumu da steknu neko odborničko mesto, makar i na Vračaru. Neko ko razmišlja bi rekao - bedno, a oni da je to istinska borba za programske ciljeve njihovih stranaka i pokreta.

 

Podesećanja radi, koalicija u kojoj su bili Boris Tadić, Zoran Živković i Dragan Šutanovac sa svojim strankama, uz podršku Zelene partije, na izborima u Beogradu 2018. godine su osvojili 2,2 odsto ili ukupno 18 hiljada glasova. U milionskoj prestonici - težak debakl! I to analizirajte pažljivo. U pitanju su bivši predsednik, premijer i ministar. I svi izvorno DS. Partijski vrh vrhova. Posle takvog neuspeha i sramote, oni koji bar malo drže do sebe retko i na ulicu izlaze, a kamoli ponovo na izbore. Istine radi, Šutanovac je za ovu izbornu katastrofu smogao dovoljno snage da podnese ostavku. Tadić i Živković nisu. Valjda zadovoljni učinjenim.

PSG je na listi Dragana Đilasa tada uspeo da uđe u gradsku skupštinu, ali za njihove odbornike niko nije čuo, niti su se oni i jednom akcijom potrudili da bar malo zaustave Vesićevo razaranje Beograda. Pogotovu što stalno spominju neku svoju spremnost na borbu i šta će oni sve uraditi čim kroče u Parlament. Njihov sadašnji guru, Srbijanka Turajlić, nekadašnji vrhovni komandant „belih listića“, nas uverava da će upravo oni učiniti narodu vidljivijim sve ono šta se dešava u Skupštini i šta čini vlast. Kao da to narod ne zna i nikada ranije nije čuo i video.

 

Čitaocima prepuštam da sami zaključe kakav će izborni potres na Vračaru izazvati tandem Tadić – Turajlić. Vračarske kutije neće biti dovoljne da prihvate sve one koji će poželeti baš njima da podare svoj glas, jer upravo su oni ono što ovaj narod zapravo hoće i želi. I to im svaki put jasno kad se pojave na izborima pokaže.

Na zvaničnom proglašenju kampanje bojkota u beogradskoj Kombank dvorani, pred nekoliko hiljada ljudi, sam rekao da će bojkot biti glogov kolac za Vučića i njegovu vlast. Sad dodajem. Biće glogov kolac i za sve one koji izađu na izbore koji to nisu. I zato je potrebno što više lista da se prijavi za Vučićeve izbore. Jer, bojkot je svojevrsno čistilište kroz koje Srbija konačno mora da prođe. Bez toga ne možemo ozdraviti kao društvo. Sa izborima zakazanim za 21. jun gde neće biti ni izbora, ni glasanja, već isključivo saopštavanja rezultata, mora da ode sve. Posebno politički pristup i način razmišljanja koji ovo društvo decenijama drži zakovano na dnu svih lestvica.

Zato je bojkot socijalna distanca koja je neophodna da se zaraza svih onih koji izlaze na unapred nameštene izbore ne bi prenela na većinski deo Srbije. Uostalom, to i struka stalno preporučuje. Biti u bojkotu znači biti uz svoj narod. To je pre svega ljudska obaveza i stvar vaspitanja. Ko to ne razume taj i treba da učestvuje na ovakvim izborima, ali prethodno mora znati da će posle toga zauvek nestati kao protagonisti jednog nakaradnog političkog životarenja na grbači odavno ojađenog naroda.

 

Bojkot je odluka da ne budeš deo mafijaške organizacije zvane Srpska napredna stranka. Iste one koja obezbeđuje potpise učesnicima i deli unapred dogovorene izborne kvote.

Upravo to nepristajanje izaziva agresivne napade na sve one koji su se odlučili za bojkot. Jer svi oni, kako spolja tako i iznutra, znaju da posle bojkota kao čistilišta sledi trajno udaljavanje od pakla u kojem nas sve vreme drže ubeđujući nas, između ostalog, kako baš na nameštenim izborima moramo učestvovati.

Jedini problem imaju sa narodom koji to većinski neće. Otuda i tolika povika na sve one koji bojkotuju. Prosto je neverovatno da je kampanja svih učesnika na izborima usmerena na one koji unapred kažu da na njima neće učestvovati. Javne ličnosti koje se otvoreno zalažu za bojkot su prokazane i otvoreno napadane na društvenim mrežama. Zašto? Pa zato što ih stalno podsećaju na zaboravljene kategorije kao što su reč, čast, obraz, dostojanstvo...

S druge strane, svi učesnici Vučićevih lažnih izbora kao papagaji u glas ponavljaju kako je bojkot besmislen, kako nema nikakvog značaja, kako je propao, kako neće dati nikakvog rezultata... I onda se čovek zapita ako je stvarno to tako, zašto toliko vremena posvećuju toj neuspeloj stvari zvanoj bojkot. Zašto o bojkotu više pričaju oni koji su zdušno protiv, nego oni koji su za.

U tome je i kvaka. Bojkot mnogo boli. A tek će zaboleti mnoge. Za početak socijalna distanca!

Dragi čitaoci, da biste nas lakše pratili i bili u toku preuzmite našu aplikaciju za Android ili Iphone.

Komentari 5

ostavi komentar

Ostavi komentar

Da biste komentarisali vesti pod Vašim imenom

Ulogujte se

Pre i posle 21. juna

Zoran Živković [01.07.2020.]


Video dana

Ples sa ajkulom

Anketa

Krije li država broj obolelih i preminulih od koronavirusa?

Rezultati