UTORKOM U 19 Boban Stojanović: Srbija u deset najnedemokratskijih zemalja sveta!

Jako je teško pisati o politici u ovom periodu u kome se gotovo ceo svet bori protiv koronavirusa, ali je prethodne nedelje objavljen izveštaj o stanju demokratije u svetu od strane V-Dem instituta i ovaj tekst ima za cilj da nalazi u tom izveštaju ne budu neopaženi. Možda sada nećete moći ni da se bavite ovim temama, ali kada sve ovo prođe – ovo je tekst o stanju demokratije u Srbiji o kojoj ćemo morati da razmišljamo. Već godinama u svim izveštajima koji se tiču stanja demokratije, sloboda, sloboda medija, tipova režima i slično – Srbija beleži konstantan pad. Već nas je Freedom House od izveštaja za 2018. godinu svrstao u delimično slobodne zemlje, a sada je objavljen još jedan izveštaj koji nam jasno pokazuje koliko su u Srbiji snažne autoritarne tendencije.
V-Dem institut i izveštaj o demokratiji 2020.

Pre nekoliko dana nezavisni istraživački institut iz Geteborga je objavio izveštaj o stanju demokratije u svetu. V-Dem institut (Varieties of Democracy) se bavi varijacijama demokratije, tipovima režima, pokušaju konceptualizacije i merenja demokratije u svetu sa više od 50 naučnih istraživača na 6 kontinenata i preko 3000 eksperata iz zemalja širom sveta. Sa setom podataka (koji je besplatan i koji se može preuzeti na linku) koji su objavili (ver. 10) i koji obuhvata 202 države sveta, period od 1789 do 2019. godine sa preko 470 indikatora i preko 80 indeksa predstavlja sjajnu građu za istraživače, a izveštaj koji su objavili predstavlja sumiranje kretanja demokratije u svetu uz naslov da autokratske tendencije skaču, ali da raste i otpor. Neki od ključnih nalaza jesu da prvi put od 2001. godine autokratije čine većinu svetskih država, da skoro 35% svetske populacije živi u državama sa autokratijom i da je po prvi put jedna država članica EU klasifikovana kao zemlja koja nije demokratija (već izborni autoritarizam). Autori u izveštaju upozoravaju da se treći talas autokratskih tendencija ubrzava i produbljuje. Jedan od najvažnijih njihovih indeksa jeste liberalno-demokratski indeks (LDI) koji kombinuje liberalni i izborni aspekt demokratije. Oni se zasnivaju na različitim indikatorima i indeksima od izbora, slobode i predstavljenosti, podele vlasti, ravnopravnosti, participacije, procesa deliberacije itd.

Gde je tu Srbija?

U sažetom izveštaju od 40 strana, Srbija se pominje više puta u izrazito negativnim sadržajima. Prvo se pominjemo u grafikonu među zemljama koje su imale značajne promene u pogledu demokratskih tendencija u poslednjih 10 godina, a nakon toga i u grafikonu koji pokazuje zemlje sa najvećim autoritarnim kretanjima prema veličini populacije.

 
Izveštaj govori da su zemlje koje imaju najviše autoritarnih tendencija u prethodnih 10 godina Mađarska, Turska, Poljska, Brazil, Indija i upravo Srbija. Među 10 zemalja na svetu u kojima je u prethodnih deset godina najviše pao liberalno – demokratski indeks (LDI) koji se meri na skali od 0 do 1, Srbija je na četvrtom mestu na svetu sa padom skora od 0,27 (sa 0,53 iz 2009. godine, na 0,25 u 2019. godini) i sa prelaskom iz liberalne demokratije u izborni autoritarizam u pogledu tipa režima (Institut vrši podelu režima na: liberalne demokratije, izborne demokratije, izborne autoritarizme i zatvorene autokratije). Poređenja radi, Mađarska i Poljska imaju veći pad u odnosu na 2009. godinu, međutim Poljaci su pali sa 0,83 na 0,50 (iz liberalne demokratije u izbornu demokratiju), a Mađari sa 0,76 na 0,40 (kao i Srbija iz liberalne demokratije u izborni autoritarizam). Turska je pala sa 0,46 na 0,10 i iz izborne demokratije takođe u izborni autoritarizam. 
U pogledu stanja u Srbiji oko slobodnih i poštenih izbora, represije prema civilnom sektoru, pristrasnosti medija, slobode akademskog i kulturnog izražavanja, cenzure medija od strane vlasti, izveštaj pokazuje opadanje svih vrednosti u kreiranim indeksima u prethodnih 10 godina. Najveći pad je u pogledu slobode medija (cenzura i pristrasnost), ali i ostale kategorije. U pogledu indeksa koji se tiče medija, samo je u Turskoj detektovano lošije stanje od Srbije u pogledu šest zemalja sa najvećim autoritarnim tendencijama u prethodnih 10 godina.

Kada se posmatraju sve zemlje sveta, prema liberalno – demokratskom indeksu, Srbija spada u donju polovinu na rang listi država, odnosno između 30 i 40% na listi svih država u društvu sa Libanom, Filipinima, Zambijom, Mozambikom, Marokom, Jordanom, Irakom itd. Od našeg LDI od 0,25 bolje su sve države regiona (Crna Gora, Bosna i Hercegovina uz detektovane autoritarne tendencije, Albanija i Severna Makedonija sa demokratskim tendencijama, kao i Hrvatska čiji je LDI viši od 0,5 i spada među 40% država sa najvišim liberalno – demokratskim indeksom. Ispod Srbije od evropskih država se nalaze samo Kazahstan, Belorusija, Turska, Rusija i Azerbejdžan.

Osim u opštem liberalno – demokratskom indeksu, na kome se nalazimo na 117 mestu na svetu, u pogledu izbornog indeksa (EDI) Srbija je na 124 mestu sa skorom od 0,35, u pogledu liberalnog indeksa (LCI) smo na 105 mestu na svetu sa skorom od 0,58, na 60 mestu u pogledu egalitarnosti (ECI) sa skorom od 0,71, na 81 mestu u pogledu participacije (PCI) sa skorom od 0,56 i na 125 mestu na svetu u pogledu deliberativnog indeksa (DCI) sa skorom 0,51) i sa statistički značajnim padom u odnosu na pre 10 godina u svim oblastima osim egalitarnog i participativnog indeksa.

Zaključak?

Da li je uopšte i potreban? Sve ovo je samo novi pokazatelj da Srbija nije demokratija i da se u prethodnih nekoliko godina suočavamo sa ozbiljnim padom svih sloboda i da režim u Srbiji nije demokratski.

Čuvajte se.