Kakva je praksa u drugim državama oko izborne tišine?

Prakse se razlikuju od zemlje do zemlje. U nekima traje, kao u Srbiji, dva dana, a u nekima kraće. Čest slučaj je da tišina traje 24 sata pre izbornog dana. Takav slučaj je u Bosni i Hercegovini, Jermeniji, Azerbejdžanu, Rusiji, Španiji, Singapuru, Portugalu, Španiji, Hrvatskoj.

Dva dana kao u Srbiji je u Crnoj Gori, Grčkoj, Egiptu, Mozambiku, Paragvaju, Šri Lanci, Argentini. Po meri onih kojima je kampanje "preko glave" su još Indonezija i Češka gde tišina traje tri dana.

Neke zemlje počinju sa izbornom tišinom u danu predviđenom za glasanje, poput Mađarske, Italije i Severne Makedonije.

U SAD je Vrhovni sud 1992. godine odlučio da zabrana kampanja važi samo u toku izbornog dana i to isključivo na biračkim mestima i u prečniku od 30 metara oko njih. Smatra se da da bi tišina kakvu poznaje većina sveta bila bi neustavna iz ugla slobode govora.

U Velikoj Britaniji je televizijama medijima zabranjeno da izveštavaju o kampanji, ali je to dozvoljeno kandidatima, kao i digitalnim i štampanim medijima.

U Sloveniji je 2016. godine Vrhovni sud presudio je da "nije svako mišljenje propaganda" i objavio je novu definiciju pojma propaganda i preinačio presudu nižeg suda, kojom je osuđena osoba koja je objavila post na društvenoj mreži uz poruku "Sjajan intervju! Vredi pročitati!" i podelila link teksta.

U susednoj Hrvatskoj izborna tišina traje upola kraće nego u Srbiji, a odnosi se i na postavljanje novih promotivnih sadržaja poput statusa, video-klipova, fotografija ili komentara na društvenim mrežama, koji se direktno objavljuju na naslovnicama kao novosti ili na privatnim nalozima povezanih korisnika.

Nije dozvoljeno ni objavljivanje promotivnih poruka i fotografija kandidata u medijima, kao i pozivanje građana da glasaju za pojedine kandidate, bilo telefonski, SMS porukama ili elektronskom poštom. Za kršenje izborne tišine u Hrvatskoj propisane su ozbiljne novčane kazne - kreću od 400 evra za fizička lica do 66.500 evra za pravne subjekte, u koje spadaju i političke stranke.

Za razliku od Hrvatske, u Srbiji je promocija na društvenim mrežama dozvoljena, što u današnje vreme u dobroj meri obesmišljava ideju izborne tišine. Problem se ponavlja u više izbornih ciklusa, jer je resorni Zakon napisan pre pojave širokopojasnog interneta i društvenih mreža kakve ih danas znamo.

U Srbiji su za kršenje izborne tišine propisane kazne od 100.000 do 600.000 dinara za pravno lice, od 50.000 do 150.000 za odgovorno lice u mediju, a od 10.000 do 40.000 za fizičko lice koje krši ova pravila.