IZBORI U SRBIJI Tradicionalno falsifikovanje potpisa

Prelistavanjem imena i potpisa kojima su overene izborne liste pojedinih stranaka za izbore u Beogradu otkrivene su desetine falsifikata, a članovi Gradske izborne komisije (GIK) koji su predstavnici liste "Srbija protiv nasilja" izjavili su da veruju da je reč o stotinama potpisa kojima se dovodi u pitanje integritet celokupnog izbornog procesa.

Na zvaničnim sajtovima izbornih komisija (republičke, gradske, pokrajinske) ne postoji uputstvo kako građani mogu da provere da li se njihov potpis našao na nekoj izbornoj listi. Svojevremeno, pred predsedničke izbore u Crnoj Gori postojala je aplikacija pomoću koje su građani mogli da provere da li se njihov potpis podrške našao u bazi podataka podrške kandidatima za predsednika Crne Gore.

Inače, postoje dva načina na koji se potpisi overavaju - kod notara i u organima lokalne samouprave.Kod javnih beležnika je neosporno da građanin mora da se pojavi, da da ličnu kartu i da lično potpiše, jer javni beležnici imaju svoje licence i ne bi želeli da ih rizikuju. Međutim, u opštinskim upravama postoje činovnici koji su podređeni jednoj političkoj figuri, gradonačelniku, koji može da ih ubedi da falsifikuju potpise, tako što će izvući neke lične podatke građana iz baze podataka. 

Delegacija predizbornih posmatrača Parlamentarne skupštine Saveta Evrope posetila je Beograd pred ovogodišnje izbore. Kao zabrinjavajuće pominjano je i dominantno prisustvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića u medijima tokom predizborne kampanje. Tokom posete delegacija je obaveštena o ozbiljnim zabrinutostima i navodima u vezi sa "fantomskim glasačima", falsifikovanim potpisima podrške kandidatima. Da je sve to tačno, potvrđuje i istorija falsifikovanja potpisa građana za izborne liste u Srbiji.

Polovinom aprila 2016, desetak dana pred izbore, Republička izborna komisija (RIK) utvrdila je da više od 15.000 izjava građana, na sedam od 30 podnetih izbornih lista, nije pravno valjano, sa osnovanom sumnjom da su u pitanju falsifikati. Ispitivanje sumnjivih potpisa pokrenuto je po nalogu Prvog osnovnog tužilaštva u Beogradu, a na osnovu izveštaja Republičke izborne komisije u kojem je traženo da se proveri verodostojnost podnetih potpisa za dve sporne liste. 

Afera je otkrivena kad su u RIK primetili "čudne pečate" Osnovnog suda u Šapcu na izbornoj listi Jedinstvene ruske stranke. Sumnja se probudila, jer je bilo 5.000 identičnih overa. 

Treba podsetiti i na 2020. godinu, kada je za kratko vreme na opštini Novi Beograd za tri liste prikupljeno više od 8.000 potpisa. Na izborima nijedna od njih nije uspela da pređe cenzus. Analizirajući izbore od prošle godine, posmatračka misija Crte je između ostalog navela: "Ono što je obeležilo ovu kampanju je ono što se desilo 2016. godine, a to je falsifikovanje potpisa za izbore. Tu je krivica ministarstva državne uprave jer oni kontrolišu spiskove".

Inače, svaki građanin koji sumnja da je njegov potpis falsifikovan može podneti krivičnu prijavu nadležnom tužilaštvu, jer poverenik nema ovlašćenja da podnosi pojedinačne krivične prijave u ime građana. Prema poslednjim nezvaničnim informacijama, Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu je po službenoj dužnosti formiralo predmet povodom navoda o eventualnim zloupotrebama ličnih podataka prilikom sastavljanja izbornih lista.