Gubici dve milijarde dinara: Zašto je GSP završio u minusu?

Gubitak ovog preduzeća porastao je prošle godine na dve milijarde dinara, dok je u 2023. godini taj gubitak iznosio oko 820 miliona dinara.

I finansijski izveštaj i sagovornici dobro upućeni u slučaj, ukazuju da je GSP-u prošle godine izostala značajna subvencija Grada Beograda koja bi "pokrila“ ovaj gubitak, što je bio slučaj u 2023. godini.

Međutim, kako se navodi, Grad Beograd i dalje isplaćuje novac iz budžeta za javni prevoz, ali primećuje se da značajan deo sredstava umesto GSP-u odlazi u ruke privatnih prevoznika, piše Danas.

I tako GSP polako postaje žrtva sopstvene zapuštenosti. Umesto da se ta sredstva ulože u nova vozila, modernizaciju i oporavak preduzeća, novac završava u rukama privatnika koji tim istim sredstvima kupuju svoja vozila, ostvaruju profit i istiskuju GSP sa linija koje bi on mogao da vozi – tiho, ali sistematski.

Koliko je GSP u lošem stanju govori i podatak da se već treći put odlaže nabavka 300 novih zglobnih autobusa, a sagovornici, upućeni u situaciju u GSP. kažu da je glavni razlog odlaganja ove nabavke taj što lizing kuće ne žele bez garancije Grada Beograda da ulaze u ovaj posao, jer se boje da neće moći da naplate novac od GSP-a.

Finansijski rezultat

Prema finansijskim izveštajima objavljenim na Agenciji za privredne registre (APR), GSP je u 2024. godini ostvario gubitak od oko dve milijarde dinara, što je više u odnosu na 2023. godinu kada je gubitak iznosio oko 820 miliona dinara.

Poslovni prihodi su bili nešto viši u 2024. godini, iznosili su oko 23 milijarde dinara, dok su godinu ranije bili 21 milijardu dinara.

Međutim, viši su bili poslovni rashodi, koji su u 2024. iznosili oko 24 milijarde dinara, a u 2023. godini oko 22 milijarde dinara.

 Rashodi su bili viši uprkos tome što su troškovi nabavke materijala, energije i goriva blago pali. Međutim, porasli su troškovi za zarade zaposlenima sa 10 milijardi dinara u 2023. na oko 12 milijardi dinara u 2024. Troškovi amortizacije su, takođe, blago porasli, kao i troškovi proizvodnih usluga.

Ono što je primetno poraslo kao trošak ovog preduzeća, jeste novac za isplatu kamata. Ovaj trošak u 2024. godini iznosio je 1,5 milijardi dinara, dok je u 2023. godini bio oko 800 miliona dinara.

U napomenama objavljenim u okviru finansijskog izveštaja piše da se preduzeće prošle godine zadužilo kod tri banke – AIK banke, Srpske banke i Alta Group.

Na primer, kredit uzet od AIK banke iznosi 7,8 milijardi dinara.

Javni novac u privatnim autobusima

Direktor Centra za lokalnu samoupravu (CLS) Nikola Jovanović kao glavni razlog lošeg finansijskog rezultata GSP-a vidi to što je, kako kaže, glavna ideja aktuelne gradske vlasti da ključne javne usluge u Beogradu privatizuje, od bezbednosti do gradskog prevoza.

- Zato se sve više linija u Beogradu predaje privatnim prevoznicima, i to pre svega Streli i C&LC. To je razlog zašto se manje odvaja za GSP iz budžeta, kako bi on potpuno propao - rekao je Jovanović.

Ističe da je ironija da se u budžetu odvaja skoro 300 miliona evra godišnje za prevoznike, tako da se, dodaje, ne radi ni o kakvoj uštedi, već o prelivanju iz GSP-a i ostalih stavki u džepove privatnika.

I saobraćajni inženjer i predsednik sindikata "Centar“ Gradskog saobraćajnog preduzeća (GSP) Ivan Banković smatra da je ovako visok gubitak GSP-a direktna posledica nedovoljnog ulaganja Grada Beograda, ali i sve izraženijeg favorizovanja privatnih prevoznika.

- Godina 2023. zatvorena je sa minusom od oko 820 miliona dinara, ali isključivo zahvaljujući subvencijama Grada. S obzirom na to da su tada bile pojačane subvencije, jeste tada delovalo da je gubitak bio manji. U 2024. takvo pokriće nije obezbeđeno, pa je minus narastao. U tom kontekstu, ovakav rezultat je bio očekivan - kaže Banković.

Jedan od ključnih problema je, kako kaže Banković, preraspodela budžetskih sredstava – novac namenjen javnom prevozu sve više ide u ruke privatnika. Prema njegovim rečima, u 2025. godini to će biti još vidljivije.

Banković dodaje da je taj novac uložen u obnovu voznog parka GSP-a, danas bismo imali preduzeće koje posluje stabilno, možda bez profita, ali u funkciji građana – što je njegova osnovna uloga.

- To bi značilo da se ne favorizuje nekakva Strela ili C&LC ili bilo koji drugi privatnik koji praktično sredstvima građana Beograda kupuju vozila koja su u njihovom vlasništvu i mi im još plaćamo tu uslugu, a koju može da obavlja GSP - navodi Banković.

U kakvoj su prednosti privatnici najbolje, kako dodaje Banković, govori broj vozila. Banković podseća da GSP ima svega 490 aktivnih autobusa u saobraćaju, dok privatnici koriste više od 700.

-Vidite tu nesrazmeru, skoro 300 autobusa više imaju privatni prevoznici nego GSP, računajte da će prihodi GSP-a biti utoliko manji u odnosu na privatne prevoznike - upozorava on.

Pored toga, Banković dodaje i da privatnici preuzimaju duže, profitabilnije linije, dok GSP ostaje na kraćim trasama koje donose manji prihod i veće troškove po pređenom kilometru.

Ukazuje i da uvođenje besplatnog javnog prevoza nema veze sa gubitkom GSP-a, s obzirom na to da je besplatan javni prevoz uveden 2025. godine, a da su rezultati za 2024. godinu.

Ko je novi tajkun u oblasti javnog prevoza?

Banković kaže da je ovakva politika gradske vlasti pogrešna, jer se favorizuje privatni interes, odnosno, u ovom slučaju, interes jednog čoveka.

- Reč je o Miroslavu Nikoliću koji je vlasnik Strele, uskoro će postati i vlasnik Laste, vlasnik je i Lastre… Tako da on očigledno postaje jedan tajkun u oblasti javnog prevoza - navodi on.

Prema njegovim rečima, Nikolić će imati više od 50 odsto učešća u gradskom i prigradskom saobraćaju.

Odlaganje tendera zbog loše finansijske situacije u GSP-u

Da je GSP u lošem stanju, govori i odlaganje tendera. I dok se odlaganje tendera za nabavku 100 novih tramvaja odlaže jer je, kao tvrdi Banković, očigledno reč o nameštenom tenderu, odlaganje nabavke 300 novih zglobnih autobusa i 170 solo autobusa ima drugi razlog.

- Kada govorimo o autobusima, oni se kupuju preko finansijskog lizinga. Nijedna lizing kuća nije htela da ulazi u taj posao, zato što GSP nije solventan, otežano posluje zbog akumuliranih dugova pre svega prema dobavljačima koji svoja primanja ne uspevaju da naplate u zakonskom roku od 45 dana. Samim tim lizing kuće neće da ulaze u jednu vrstu rizika da li će sutra moći da naplate potraživanja ili ne, i iz tog razloga jeste potrebna garancija Grada Beograda - objašnjava on.

Time se, kako dodaje, otvara drugo pitanje, da li je Grad Beograd uopšte takvu garanciju tražio od Ministarstva finansija i smatra da je u tom slučaju između ove dve institucije komunikacija izostala, što dovodi u pitanje i sam ishod tendera zakazanog za 16. maj.

Sporni tenderi i škart oprema

Banković kaže i da su sami tenderi sumnjivi. Tvrdi da su prethodni i budući tenderi unapred prilagođeni kineskim i turskim proizvođačima.

Kinesko preduzeće "Golden Dragon“, koje učestvuje u novom tenderu za solo autobuse, potpuno je nepoznato domaćoj javnosti, kaže Banković, dok se za nabavku zglobnih autobusa, takođe, pominje kineski proizvođač "HIGER“.

- Kineski i turski autobusi koje Beograd kupuje za GSP često su najniže klase, ali se plaćaju kao da se kupuje najnoviji Mercedes. Međutim, to je škart koji građani Beograda plaćaju iz svog džepa - ocenjuje on.

Prethodna nabavka, turskih "BMC“ i "Otokar“ autobusa, takođe je bila sporna, jer je tender, kako navodi, unapred bio „nacrtan“ za te proizvođače.