Tri ključna cilja: Šta pad Pokrovska otkriva o Putinovim planovima?

Tramp je pozivao obe strane da prekinu ubijanje i pokušao da kroz pregovore o teritoriji dođe do rešenja sukoba. Za Putina, međutim, ovaj rat je mnogo više od borbe za istočnoukrajinsku oblast Donbas, piše Volstrit Žurnal.

Rusija je spremna da podnese ogromne ljudske gubitke u nadi da će iscrpeti ukrajinske resurse i volju za borbu. Na kraju, Kremlj želi da povrati politički uticaj nad Kijevom, vrati Rusiji status velike sile i obezbedi Putinovo istorijsko nasleđe, smatraju analitičari.

- Tramp pokušava da reši problem, ali Putin – kako su nam govorili – za svoju viziju konsultuje Petra Velikog, Ivana Groznog i Katarinu Veliku. On razmišlja u okvirima imperije - kaže Vilijam Kortni, viši saradnik REND-a i bivši američki ambasador.

U nedavnim razgovorima, SAD su se fokusirale na Donbas kao element mogućeg mirovnog sporazuma, nadajući se da bi Putin pristao da obustavi krvoproliće ako bi Kijev predao preostali deo teritorije na istoku zemlje.

Ali takav uski fokus potcenjuje koliko je Putinu važna dominacija nad Ukrajinom. Mesecima pre početka invazije Putin je pisao dugačak esej tvrdeći da su Rusi i Ukrajinci „jedan narod“. Više puta je doveo u pitanje državnost Ukrajine, nazivajući je tvorevinom boljševika Vladimira Lenjina.

- Ukrajina za nas nije samo susedna zemlja – ona je neotuđivi deo naše istorije - rekao je u obraćanju nekoliko dana pre nego što su ruske trupe prešle granicu.

Raspad Sovjetskog Saveza kao ključ Putinove vizije i motiva

Putin, koji je kao KGB oficir posmatrao raspad SSSR-a iz Istočne Nemačke, često je govorio da je nestanak Sovjetskog Saveza "najveća geopolitička katastrofa 20. veka“ – događaj koji on ocenjuje važnijim od oba svetska rata i Holokausta.

Za njega i njegovu generaciju, raspad SSSR-a pretvorio je državu koja se videla kao ravnopravna Americi u siromašnu i poniženu zemlju. Zapadne kompanije i političari dolazili su da profitiraju i da drže lekcije o demokratiji, dok su nekadašnji sovjetski sateliti ulazili u EU i NATO.

- Putin vodi ovaj rat iz principa – da bi poništio ishod Hladnog rata i vratio Rusiju na priznatu poziciju velike sile - kaže Ruslan Puhov, osnivač moskovskog Centra za analizu strategija i tehnologija.

Nije iznenađenje što je pod Putinom oživljen kult Josifa Staljina, sovjetskog diktatora koji je na konferencijama u Jalti i Potsdamu, pred kraj Drugog svetskog rata, pregovarao o podeli teritorija i proširio sovjetsku sferu uticaja duboko u istočnu Evropu.

Kada su se Tramp i Putin sastali na samitu na Aljasci ranije ove godine, ruski mediji su taj susret predstavili kao još jedan susret velikih sila. Putin je uspeo da ubedi Trampa da prekid vatre mora biti sekundaran u odnosu na dugoročno političko rešenje – upravo ono koje bi zadovoljilo ruske zahteve.

- Samit na Aljasci bio je ogroman spoljnopolitički uspeh za Putina, sa svim duhovima Jalte u pozadini - kaže Puhov.

Za Rusiju, status velike sile znači pravo da diktira uslove manjim državama. Tako se Moskva postavila i u prvim pregovorima sa Ukrajinom: zahtevala je ograničavanje veličine ukrajinske armije i njenog naoružanja. Razgovori su ubrzo propali.

Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski upozorio je Trampa da Putinove ambicije ne staju samo na teritoriji. Putinova jednostrana aneksija Krima 2014. godine nije bila dovoljna, a ni Donbas – koji sada traži – verovatno ne bi bio poslednja stanica, rekao je Zelenski, ističući potrebu za čvrstim bezbednosnim garancijama Zapada.

- Zašto bi Putinu bile važne administrativne granice Donbasa? Njemu uopšte nije stalo do Donbasa. Ali ko može da garantuje da neće krenuti dalje za nekoliko godina? To će se desiti – takav je sistem u Rusiji, stalno se vraća ratu. Zato su nam bezbednosne garancije uvek bile prioritet broj jedan - napisao je na platformi X.

Putinovo nastojanje da pridobije Trampa takođe je postalo očigledno. Iako deluje nespreman da pravi ozbiljne ustupke oko Ukrajine, Moskva pokušava da zaintrigira američku administraciju idejom o ukidanju sankcija. Zato je šefu Ruskog fonda za direktna ulaganja, Kirilu Dmitrijevu, povereno da privuče pažnju Trampovog savetnika Stiva Vitkofa – još jednog magnata iz sveta nekretnina.

Na jednoj od prvih rundi sastanaka u Rijadu, Dmitrijev je pred kamerama pokazivao listu projekata u kojima su Amerikanci, navodno zbog sankcija, izgubili milione.

Da bi bilo kakva ozbiljna diplomatija uspela, mora se razgovarati o ruskim brigama oko budućnosti Ukrajine i granica sa NATO-om, kaže Semjuel Šarap, dugogodišnji analitičar Rusije i viši politički stručnjak u REND-u.

- Suština problema nije samo teritorija - kaže on

- Potrebni su principi i okvirni dogovori o velikim pitanjima.

Pregovori u blokadi dok jača nuklearna retorika

U poslednjim nedeljama, međutim, tempo pregovora sve više frustrira Trampa. Na sastanku sa Zelenskim prošlog meseca, navodno nije želeo ni da pogleda mape koje mu je ukrajinski lider doneo. Istovremeno, sve oštrija razmimoilaženja s Putinom dovela su do javne razmene prikrivenih nuklearnih pretnji.

Nakon što se Putin pohvalio 15-časovnim testom ruske krstareće rakete sa nuklearnom sposobnošću i nuklearnim pogonom, Tramp je poručio: 

- Trebalo bi da završite rat – rat koji je trebalo da traje nedelju dana sada je u svojoj četvrtoj godini. Time bi trebalo da se bavite umesto testiranjem raketa.