Skandalozne uvrede: Prva interakcija sa "akademskim" građanima Ćacilenda

Ispred zgrade RTS-a je živo i bučno. Okupljene su sve generacije. Studenti očekivano, roditelji su poveli decu, stariji građani. Čuje se "pumpaj", pa triput truba. Čuje se i umor, ali se ne staje.

Koju stotinu metara dalje, tu im je njihova "opozicija", studenti koji žele da uče, ćaci, maskirani huligani, šta li su. Sede u stolicama. Kao i svaki put kad prođem. Gledam koliko jadno izgleda prostor ispred Skupštine i Pionirski park. Razmišljam o statičnosti ovih ljudi koji se zalažu za nešto. Ko su, šta rade, pa i zašto ne sede sa knjigom kad već žele da uče. Sede, listaju na telefonima, neki se protežu, pa još sede. 

Znaju kolege novinari, statičnost svega nam privlači pažnju tokom praznika. I bila je ideja da otkucam jedan usputni tekst o tome šta je sve stalo i zašto idem peške umesto da čekam bus pola sata. 

Slikam sad već nezanimljivi stari Ćacilend i doživljavam svoju prvu interakciju sa "hrabrim studentima", kako ih je nazvao predsednik.

 - Gde si pošla, droljice? - dovikuje mi jedan vrli akademac, stopljen sa ostalima u crnoj "uniformi", pritom dodaje vulgarnu opasku seksističke konotacije.

Povik registrovan, značaj nije pridat. Da mi je da ga prepoznam - teško je, počeli su svi da mi liče. S kim si takav si, valjda. A ogledalo su onih koji nam ovih dana ponosno šalju poruku: "I ja sam ćaci".