U Aleji zaslužnih građana ostalo još samo 19 MESTA

Ponovo se otvorilo pitanje da li postoje jasni kriterijumi koji određuju ko može da bude sahranjen u Aleji zaslužnih građana, a ko ne. Prema odluci o upravljanju grobljima, da bi osoba bila sahranjena u Aleji, mora da ima najviši stepen odlikovanja Republike Srbije, da bude akademik ili počasni građanin prestonice. Predloge da se nečiji posmrtni ostaci sahrane u Aleji zaslužnih građana mogu da daju porodice, što je retkost, ali i institucije i udruženja čiji je preminuli bio član.

Međutim, pre 15 godina, tadašnji gradonačelnik Beograda uveo je diskreciono pravo da prvi čovek u prestonici može da odluči drugačije, u slučaju da preminula osoba ne ispunjava kriterijume.Istoričar umetnosti Irina Subotić ističe da ne može jedna osoba da odlučuje i da to ne može da bude dobrovoljno -"ja hoću da se sahranim, pa ću platiti da bih tu bio".

- To ne postoji u pametnim, ozbiljnim društvima. Mora da postoji jedna komisija u kojoj bi bili ljudi visokog ranga, ali ne samo u struci, nego i u etici - dodaje Subotić a prenosi RTS.

Danilo Prnjat iz ULUS-a smatra da bi tu odluku svakako trebalo kolektivizovati i uključiti razna reprezentativna udruženja i organizacije, pre svega u polju kulture, civilni sektor, ali i državne institucije. O tome da li zaslužuju da budu sahranjeni u Aleji poslednjih godina vodila se polemika i kada su u pitanju pojedini poznati estradni umetnici, ali i sportisti. Da su kriterijumi jasni, rasprava ne bi bilo ili bi ih bilo manje.

Samo ove godine u medijima su trajala sporenja o tome da li bi Slađana Milošević, pevačica, i Tomislav Peternek, fotograf, trebalo da budu sahranjeni u Aleji.  Aleja je proširivana tri puta, poslednji put 2011. godine. Jasno je da je Beogradu potrebna nova aleja zaslužnih građana. Jedna od opcija je proširivanje Bežanijskog groblja. Ne zna se da li će se i kada to desiti, ali zna se da alternativa u slučaju popunjavanja preostalih 19 grobnih mesta trenutno ne postoji.