Gradske autobuse vozi sve više penzionera

Ivan Mihajlović iz Saveza ozbiljnih sindikalaca (SOS) GSP, navodi da svake godine iz firme ode po 200 do 300 vozača, za bolje plaćenim poslom u Nemačku, Sloveniju, Slovačku, Hrvatsku ili neku drugu zemlju, piše Danas.

– Vozači su ovde preopterećeni, jer odlukom od pre dve godine radimo osmočasovno radno vreme. Po zakonu bi trebalo da imamo dva slobodna dana, koje nam stalno obećavaju, ali mi i dalje, u svih pet pogona, vozimo šest dana u nedelji, objašnjava Mihajlović.

On dodaje da su zbog stalnog manjka vozača kriterijumi za prijem spušteni, pa autobuse voze ljudi bez ili sa veoma malo iskustva.

– U uslovima je dovoljno da imate dozvolu za C kategoriju, odnosno za vožnju kamiona i nekoliko godina iskustva sa tim. Onda novi vozači idu u privatnu agenciju na obuku za vožnju autobusa, odnosno D kategoriju. Tako, bez dana iskustva, prevoze putnike. Ovako zaposleni vozači imaju ugovor na dve godine sa GSP, a i ako ga prekrše, moraju da plaćaju visoku odštetu, navodi Mihajlović.
Pošto je većina mlađih i iskusnih vozača već otišla ili čeka vize za odlazak iz zemlje, često se prema njegovim rečima, zapošljavaju penzioneri, ili oni koji su pred penzijom.

– Naš zakon omogućava da može kao vozač da radi bilo ko, nezavisno od godina, ukoliko je prošao lekarski pregled. Zato se dešava da za volanom imamo i ljude starije od 70 godina. Samo mi nije jasno kako uspeju da dobiju potvrdu lekara da su u stanju da voze osam sati, pita Mihajlović i dodaje da, zbog niskih plata, nije zanemarljiv ni broj onih koji voze prekovremeno i do deset sati vezano.

Sa osnovicom od 38.000 dinara, napominje Mihajlović, svakom vozaču dobro dođe prekovremeni radi.
– Kada uračunamo regres, topli obrok, prekovremene sate ili noćni rad, može da se izvuče plata do 70.000 dinara. Uz to, vozimo loše autobuse koji se slabo održavaju i kada pogledate sve uslove, ljudi se pitaju za šta rade. Kada se razočaraju, mnogi odu da voze kamione i šlepere po Srbiji, jer i tamo će od poslodavca dobiti dva slobodna dana i platu od oko 1.000 evra. U Nemačkoj se, primera radi, taj rad naplaćuje i do 2.000 evra, napominje Mihajlović.

Prema podacima kojima raspolaže Stranka slobode i pravde (SSP), od ukupno 5.892 zaposlenih u GSP Beograd, svega je 2.927 vozača, dok su ostalo administrativni radnici i majstori.
– To je oko 50 odsto zaposlenih, što je definitivno malo da bi jedno ovakvo gradsko preduzeće funkcionisalo kako treba. Za to je potrebno bar 60 i više procenata vozača u odnosu na druge zaposlene, kaže za Danas Mila Popović iz beogradskog odbora te stranke.

Ona napominje da problem stalnog odliva vozača iz gradskog preduzeća nije nova pojava, a da radnici odlaze jer su nezadovoljni ne samo malim platama, već i stanjem starih autobusa koje voze, ali i onih koje Grad nabavlja kao nove, a za koje se često ispostavi da su loši i nekvalitetni.