Pesnikinja Martina Bogovac za Direktno o zbirci pesama "Tastavin": Pokušavam da dotaknem osećanja radosti i tuge koje ljudi nose u sebi

Povodom izlaska druge zbirka pesama pod nazivom "Tastavin" razgovarali smo sa pesnikinom Martinom Bogovac koja nam je otkrila o čemu govore njenih stihovi.

"Zbirka je podeljena u četiri dela: Tastavin, Ostajali su tragovi, Misterija i Šapnuću ti ljubav. Ona je traganje kroz ljudska osećanja, kao i kroz misli čoveka. U zbirci "Tastavin" potpuno zanemarujem spoljašnost i ono što nas okružuje. Pokušavam da osetim i dotaknem osećanja radosti, bola, tuge koje ljudi nose u sebi. Pokušavam da shvatim", objašnjava Martina za Direktno.

 Kako dalje navodi, "Tastavin" je plitka srebrna posuda koja je služila da se pod prigušenim svetlima podruma odredi boja i gustina vina.

"Tastavin je reč francuskog porekla (tastavin, tastevin, tasson). Zbirka ne simbolizuje određivanje boje vina, nego simbolizuje određivanje boje krvi, odnosno da li se pod promenom naših osećanja menja nijansa naše krvi", kaže ona.

Inspiraciju kaže nalazi u ljudima. 

"Ljudi i njihove osobine, i dobre i loše, su ono što me inspiriše. Meni je taj spoljašnji oblik čoveka, koji se ispoljava u ponašanju, stvaranju i delovanju, samo polazna tačka. Ono što me istinski zanima jeste unutrašnjost čoveka i ono što je dovelo do njegovog spoljašnjeg oblika. Ta unutrašnjost čoveka je nesaglediva i prepuna inspiracije. I nju pokušavam da otkrijem pod prigušenim svetlima. Svaki postupak, bilo da se on smatra voljnim ili nevoljnjim, jeste odraz misli i emocija, koje se kroz određene opažaje pretvaraju u oblike, i ono što svi vidimo", kaže pesnikinja. 

Kako bi nam savršeno dočarala svoje stvaralaštvo, Martina je posebno izdvojila jednu pesmu "Misterija" - po kojoj je treće poglavlje i dobilo naziv. 

"Pesma je traganje za stvaranjem i večno pitanje da li je delo umetnika jedinka za sebe, ili je neraskidivo od svog stvaraoca. Da li delo ima svoj put? Glavni motiv ove pesme je „Patetična simfonija“ Petra Čajkovskog", otkriva ona. 

Martina nam je otkrila i koja pesma joj je posebno bliska.

"Pesma “Kano je” je cela moja, jer sam se u toku pisanja potpuno vratila u svoje školske dane. Čak sam uspela da vidim jesenje lišće, da čujem školska zvona i da vidim sebe kako sedim na ćebetu koje zvecka od šara, sa svim osećanjima koja sam i tad imala".

I za kraju, pitali smo je kakvu poruku bi volela da čitaoci ponesu nakon čitanja knjige.

"Volela bih da počnu dublje da prepoznaju druge ljude. Da pažljivo osluškuju delove sebe, i da se povremeno osvrnu na tragove koje su ostavili, te da ako im ti tragovi nekad deluju kao paljevine, možda oni to zapravo i nisu", zaključila je.