Geneza neuspeha Saše Obradovića (V): Šta to beše "krštena" akcija i gde je ona odbrana iz novembra?

Crvena zvezda je podbacila u najvažnijem delu sezone, a za to odgovornost snose praktično svi u klubu, počev od menadžmenta (neko manje, neko više), preko stručnog štaba, do igrača. Crveno-beli su odigrali jednu od najlošijih utakmica u takmičarskoj godini kada je bilo najpotrebnije da budu na vrhuncu forme, pa su zasluženo ispali u plej-inu protiv Barselone (80:72).Mnogo propusta i grehova napravljeno je od strane Saše Obradovića tokom poslednjih meseci, a malo je konkretnih odgovora. Gde je bio kapiten Ognjen Dobrić u utakmici sezone, zašto se trener tako ružno poneo prema Donatasu Motejunasu, koji je bio odličan tokom novembra i decembra kada je ekipa beležila pobede... Zašto je Dejan Davidovac, čovek koji je deceniju unazad rešavao bitne mečeve, praktično sklonjen iz tima, te zašto minutaža i uloga nisu redukovane Nikoli Kaliniću, velikom igraču kog jednostavno ne ide...Čak i uz sve te nelogičnosti i nepravde, Saša Obradović je morao da ima plan igre prilagodljiv momentu na terenu. Napad Crvene zvezde izgledao je manje-više ovako - daj loptu Miler-Mekintajeru, ako ne može na silu da napravi prodor, onda doda nekome da raspali za tri poena... Ponekad samo odigra se pik-en-rol sa centrom, a ako bugarski reprezentativac nije na "kecu", onda neko drugi tapka u mestu, pokušava da nađe neki mismeč, a kada ga ne pronađe, opet se šutira iz daljine, pa ako prođe - prođe.A uglavnom, ekipe bez plana igre i narodski rečeno "krštene" akcije ovako završavaju, van plej-ofa Evrolige. Mnogo puta navijači Crvene zvezde gledali su kako neko od glavnih igrača, a to su Miler-Mekintajer, Džered Batler, Džordan Nvora i Čima Moneke, uzima loptu i traži od saigrača da se sklone po strani, kako bi mu omogućili takozvanu izolaciju.

U prevodu, da igra jedan na jedan sa čuvarom, pa da iz takve pozicije traži poene. Može da prođe, ali čim rival "stisne" odbranu, napadi crveno-belih deluju jalovo, bezidejno i završavaju se šutem preko ruke. A mnogo puta smo bili svedoci da nakon takvih pokušaja lopta jedva dobaci do obruča, ili se završi nekim "er-bolom".Drugo, o nelogičnim izmenama i rotacijama aktuelnog stratega Crvene zvezde diskutuju i oni koji se površno razumeju u košarku. Nije se jednom dešavalo ove sezone da igrač kog krene, bilo da je u pitanju Batler, Dobrić, Izundu ili neko četvrti, napravi seriju dobrih poteza, uđe u poenterski ritam, a onda biva zakucan za klupu na duži period. Kao da se izmene vrše po nekom automatizmu, kao da je negde na papiru napisano "taj i taj treba toliko da igra"... A ako trener nema osećaj kada igrača jednostavno pustiti da uživa u igri, onda se sezone završavaju na ovako bolan način.

"Odbrana nije stvar znanja, već volje"

Crvena zvezda u meču sezone primila je 80 poena. Na prvi pogled, okej, nije mnogo. Kad se malo bolje pogleda utakmica, svi će se složiti da je i u tom segmentu tim sa Malog Kalemegdana debelo podbacio, naročito u prvih 25 minuta utakmice. Razmahali su se tada Vil Klajburn, Kevin Panter, Tomas Satoranski i Vili Ernangomez i napravili plus 22, što je bilo dovoljno da se meč rutinski privede kraju.

Odbrana Zvezde nije postojala u tim trenucima. Posle je i rival opuštenijom igrom pokvario procente, ali je pobednik već bio poznat. Crveno-beli su odbranu igrali, paradoksalno zvuči, tokom novembra i decembra, u mesecima kada su imali najviše problema sa povredama i najmanje igrača u rotaciji. Pobeđivani su između ostalog i Panatinaikos i Real Madrid i Olimpijakos, a ključni segment igre bila je frenetična defanziva i borba na ivici faula.

I tu je stvorena ta neka hemija, koja je u potpunosti iščeznula kada se čitav roster okupio i oporavio od povreda.Odbranu, međutim, Saša Obradović nikako nije uspeo da reaktivira kada je to bilo najpotrebnije. A to ide na dušu njemu, i isključivo njemu. Jer, ako u napadu možda ekipa nema dovoljno talenta (a ima) ili inteligencije (a ima takođe), onda mu za odbranu ne treba nijedno ni drugo. Potrebna je samo volja i želja.

Ili ti, kako je jednom prilikom bivši trener Crvene zvezde Duško Ivanović rekao: "Odbrana je pitanje volje, nije pitanje znanja".

- Moraće svi da igraju u odbrani. Odbrana je pitanje volje, nije pitanje znanja. Da li znaš ili ne znaš, nego da li hoćeš ili nećeš. A moraće - govorio je Duško Ivanović svojevremeno.

U Zvezdi su, očigledno, mislili da samo napadačkim potencijalom mogu u plej-of. A tamo se ne ide bez ideje u napadu i bez volje u defanzivi.