Sergej Trifunović za DIREKTNO: "Uloge mi se poklapaju sa životnim iskustvima. Prvi put igram oženjenog čoveka i zbunio sam se kada sam pročitao tekst" (VIDEO)

- Upravo to jeste priča o vezama i zapravo o usamljenosti u vezama i koliko je bitno komunicirati. Koliko je bitno da partneri govore stvari – ‘šta ti je?’, a ne ‘nije mi ništa’. Nego da kaže šta ti je, da bih ja znao kako da reagujem, rekao je Trifunović.

On naglašava da potiskivanje problema neminovno vodi njihovom kasnijem ispoljavanju:

- Svaka stvar koja se preskoči, kad-tad izađe iza neke bande kao neka kvrga o koju se spotakneš. Tako je i u prijateljstvima, tako je u bilo kojim vezama. Prosto, ovo jeste predstava o tome.
Trifunović ide i korak dalje, smatrajući da predstava ima i terapeutsku vrednost:

- Ja čak mislim da je ovo predstava koju bi bračni terapeuti trebalo da prepisuju svojim pacijentima. Bukvalno kao deo terapije.

Govoreći o razvoju odnosa, od početne euforije do dugogodišnjeg partnerstva, ističe koliko je važno ne potiskivati probleme:

- Bolje je ne dati da se bilo šta zakopava, nego sve odmah reći. Jer sve što je zakopano, to je jako bolna stvar.

Zanimljivo je da mu se uloga poklopila sa ličnim iskustvom:

- U pozorištu mi gotovo uvek dolaze uloge koje kao da definišu životni period u kome sam. Sad imam 53 godine i prvi put igram oženjenog čoveka, i kad sam pročitao tekst, zbunio sam se – nekoliko tih rečenica sam zaista izgovorio u svom braku.

Kako kaže, scena za njega ima i katarzičnu ulogu:

- Sve što izneseš na scenu – svoje boli, slabosti – scena je za to. Mi glumci, šta će nam terapija? Imamo scenu. Samo dođite u pozorište.

Na kraju, poruka koju nosi iz predstave je jasna:

Najosnovnije pitanje je komunikacija. Isključivo komunikacija, insistiranje na komunikaciji. To je to.