Ako vas u vodi uhvati grč ili ste ostali bez snage, setite se saveta profesionalca

Temperature povoljne za boravak u prirodi i na vodi su proteklih dana izmamili kupače kako na uređena, tako i na neuređena kupališta, uprkos tome što je zvanična kupališna sezona u Srbiji počela 20. juna. Nažalost, dogodio se niz tragedija koje su uznemirile javnost – maturant srednje škole iz Subotice se utopio na jezeru, tinejdžer star svega 19 godina je nastradao na kanalu Dunav – Tisa – Dunav, a na Adi Ciganliji je mlađi muškarac teško povređen prilikom skoka u vodu, dok je telo starijeg čoveka izvučeno iz vode. Mladić (17) iz Potočca kod Paraćina se utopio kada je otišao na Moravu, da se rashladi sa prijateljima.

Nevolje u vodi se često događaju kada se najmanje nadamo, grčevi mogu da „uhvate“ svakoga, pa i najiskusnijeg plivača, a dešava se i da jednostavno loše procenimo svoje mogućnosti.

Postoji nekoliko osnovnih pravila koje treba poštovati pre ulaska u vodu: ne kupati se na „divljim“ i neurađenim plažama gde nema spasilaca, ne uskakati ili utrčavati u vodu sa vrelog sunca bez pripreme. Noćno kupanje je rizično, pogotovo u kombinaciji sa alkoholom ili narkoticima. Ipak, ponekad, i uz sve mere predostrožnosti dolazi do neželjenih i nepredviđenih situacija.

- Prvi i osnovni savet je da osoba koja se nađe u nevolji ne paniči, da se smiri i ne popusti pred nagonima. Ljudska pluća su kao balon – ukoliko su puna vazduha, čovek ne može da potone. U kritičnim situacijama ne treba se boriti, ukoliko je čovek umoran ili oseti grčeve, najbolje je da udahne vazduh i opusti se, da telo pluta po površini, odmara se i skuplja snagu - objašnjava profesionalni ronilac Branislav Sadžaković.

„Ne pokušavajte da pobedite rečnu struju“

Jedna od velikih i smrtonosnih grešaka koju čovek u reci može da učini je da pokuša da se bori, jer u toj borbi jednostavno ne može da pobedi.

- Reka je jedna od najsnažnijih prirodnih sila, a onda se ljudi uspaniče i u nameri da se dokopaju obale pokušavaju nemoguću stvar – da pobede rečnu struju. To teško da bilo kome može da pođe za rukom. Prvo treba dobro oceniti svoje mogućnosti i ne rizikovati, a ukoliko čovek i oseti da gubi snagu, treba da duboko udahne i prepusti se reci da ga nosi. Neka lagano, uz česta odmaranja, pliva ka obali, nikako uzvodno, uz struju, jer će tako izgubiti snagu. Bolje je izaći iz vode i kilometar, dva nizvodno pa se peške vratiti, jer se na zemlji niko nije udavio. Reka je, jednostavno, prejaka - objašnjava Sadžaković.

Šta ukoliko vas „uhvati“ grč?

Jedna od opasnosti koje vrebaju su i grčevi, pogotovo ukoliko čovek nije u kondiciji. Savet je tu sličan.

- Ronioci prilikom obuke nauče kako da izađu na kraj sa grčevima. Potrebno je da ispruže nogu i rukama dohvate vrh peraja i povuku ga sebi. Plivači teško da su u mogućnosti da to urade, ali ako to nije moguće opet ne treba da paniče, već jednostavno, moraju da sačekaju da grč prođe. Isto treba da udahnu vazduh koji će ih održavati na površini i da plutaju. Nije loše piti magnezijum s vremena na vreme, jer on sprečava pojavu grčeva u ekstremitetima - objašnjava profesionalni ronilac.

Ljudi na čamcu bez spasilačkih prsluka

Iako po našim propisima u čamcu treba da bude isti broj prsluka za spasavanje kao i putnika, ne postoji obaveza da ljudi treba da ih nose.

- Nedavno sam na reci video ljude u čamcu, a napred je sedela žena koja je u krilu držala dete. Ni ona, ni dete nisu imali spasilačke prsluke, što je vrlo opasno. Imamo mnogo primera da ljudi nisu koristili spasilačke prsluke ili su ih koristili na pogrešan način i da se to završilo katastrofom. Da je ta žena naletela na neki veći talas, da su pali u vodu, žena i dete bi se razdvojili i sasvim je moguće da bi se sve loše završilo, zato je i važno da svako ko je na čamcu ima prsluk za spasavanje - kaže sagovornik.

Jednako je važno i pravilno ga koristiti.

- Takođe on mora da bude dobro zakopčan i zategnut, kako ne bi spao sa osobe. Imali smo, nažalost slučaj na Dunavu, kada se prevrnuo čamac i tri mladića su se utopila. Kada smo tražili te ljude, našli smo prsluk, ali ne i telo. Da li je on spao sa tog čoveka ili ga je on u trenutku panike odbacio, ne znamo. Čak i da čovek izgubi svest ili da je ozbiljno povređen, prsluk će ga držati na površini - objašnjava Branislav Sadžaković.