Šta se dešava u telu kada uđete u hladnu vodu u trci za Časni krst? Kardiolog otkriva NAJČEŠĆE GREŠKE i koje grupe ljudi su u VEĆEM RIZIKU

Svake godine u januaru, širom Srbije, hiljade ljudi ulaze u ledenu vodu. Mnogi to doživljavaju i kao test fizičke spremnosti i mentalne čvrstine. Kardiolozi često dobijaju ista pitanja: da li je hladna voda bezbedna za srce, da li smem da plivam ili ne?

Šta se dešava u telu kada uđete u hladnu vodu za portal N1 piše dr Marko Vuleta, interventni kardiolog.

Najkritičniji trenutak nije plivanje. Najkritičniji je prvi kontakt sa hladnom vodom. Tada dolazi do reakcije šoka uzrokovane hladnoćom, što u prevodu podrazumeva sledeće promene kod čoveka:

• disanje postaje ubrzano i nekontrolisano,
• javlja se refleksno naglo uvlačenje vazduha,
• osećaj da vas je nešto „preseklo".
  U tim sekundama telo uključuje alarmni sistem. Simpatički nervni sistem preuzima kontrolu, oslobađaju se adrenalin i noradrenalin.

Puls raste, krvni pritisak skače, periferni krvni sudovi se stežu, mišići se grče, metabolizam ubrzava. Srce dobija poruku da pumpa jače, krvni sudovi da se skupe.

Cilj je sačuvati temperaturu tela kako bi organi funkcionisali. To je prirodna reakcija, sama po sebi nije bolest već fiziološki odgovor na novonastali stres. Problem je što ova fiziološka reakcija na stres može kod nekih ljudi biti okidač za neželjene događaje po zdravlje.

Kako reaguju srce i krvni sudovi

Hladna voda stvara kombinaciju dva efekta: krvni sudovi se sužavaju (vazokonstrikcija), a srce ubrzava rad (tahikardija). Rezultat je nagli skok krvnog pritiska. Kod ljudi sa visokim pritiskom, skok može biti dramatičan i sa posledicama.

Kod zdravih, mlađih i utreniranih osoba to se dobro podnosi, naročito ako je ulazak u vodu postepen i kontrolisan. Kod ljudi sa suženjima na koronarnim (srčanim) arterijama ili srčanom slabošću, srce može ostati bez dovoljno kiseonika baš kada mu za to treba više, što može ostaviti posledice u vidu trenutnih oštećenja srca.

Hladnoća i adrenalin menjaju i električnu stabilnost srca, pa se kod predisponiranih osoba mogu pojaviti preskoci, ubrzan rad ili ozbiljnije aritmije.

Važna je razlika između kratkog i dugog boravka u hladnoj vodi. Prvih 10 do 30 sekundi je „šok faza" o kojoj ste sigurno čitali. Duži ostanak u hladnoj vodi donosi gubitak toplote, usporenu koordinaciju, opštu slabost pa i do potpunog prestanka disanja i srčanog rada.

Postoje li benefiti od boravka ledenoj vodi?

Često su i pitanja da li boravak u ledenoj vodi ima koristi za srce obzirom na aktuelne trendove koji se često viđaju među mladim sportistima na društvenim mrežama.

Odgovor mora biti realan. Sama hladna voda nije magični lek za regeneraciju ali iskustvo plivanja za krst može biti deo zdravijeg načina života, pod uslovom da je praćeno dobrim “zdravim” navikama, redovnom fizičkom aktivnošću i postepenom pripremom.

Kod ljudi koji treniraju tokom godine, imaju stabilan krvni pritisak, dobru kondiciju i uredne nalaze, ulazak u hladnu vodu može biti podnet bez posledica. Psihološki može doneti osećaj kontrole nad stresom, jačanje discipline, bolju toleranciju nelagodnosti.

Sa kardiološke strane, najveći benefit dolazi iz onoga što je „iza kulisa" a to je:

• redovan trening
• smanjenje telesne težine
• bolja regulacija pritiska
• bolji lipidni status
• bolja tolerancija napora
• niži opšti kardiovaskularni rizik

Samo plivanje za krst, jednom godišnje bez pripreme, više je simboličan događaj nego zdravstveni benefit.

Koje osobe su u povećanom riziku?

Najveći rizik nije kod ljudi koji redovno treniraju. Najveći rizik je kod onih koji su motivisani atmosferom, ali nemaju realnu procenu svojih mogućnosti. Posebnu pažnju treba da imaju osobe sa hipertenzijom (naročito ako pritisak nije dobro regulisan), osobe sa koronarnom bolešću (angina pektoris, preležan infarkt, ugrađen stent), kao i oni sa srčanom slabošću.

U povećanom riziku su i osobe sa poznatim aritmijama (posebno atrijalna fibrilacija), kardiomiopatijama (strukturalna srčana oštećenja), ljudi koji su ranije imali gubitke svesti, kao i oni sa dijabetesom (naročito ako postoji neuropatija) ili hroničnom bubrežnom bolešću. Rizična grupa su i pušači sa slabom kondicijom, kao i osobe koje praktično nisu bile fizički aktivne, a sada žele da „izguraju" manifestaciju oslanjajući se na volju i adrenalin.

Ko ne bi smeo da pliva?

Plivanje za Časni krst može biti bezbedno za mlade i zdrave. Ali postoje situacije u kojima se u hladnu vodu ne ulazi. Ne zato što je tradicija pogrešna, već zato što biologija ima granice.

Ne bi trebalo da plivate ako postoji:

• Aktuelna infekcija (temperatura, bol u grlu, kašalj)
• Nekontrolisana hipertenzija (povišen krvni pritisak)
• Skorašnji simptomi (bol u grudima, gušenje, preskakanje srca, neuobičajen umor)
• Nedavna operacija srca ili intervencije na koronarnim (srčanim) arterijama
• Teža astma ili hronična opstruktivna bolest pluća

Kako da procenite spremnost

Razlika između hrabrosti i nepromišljenosti često se vidi tek kad bude kasno. Ako ne možete da se popnete uz dva sprata stepenicama bez gušenja, ako vam srce ubrzano lupa već pri manjem naporu, ako ste poslednjih meseci bili neaktivni, nije racionalno da u januaru pravite nagli test u hladnoj vodi.

Na dan plivanja treba biti odmoran i što je najbitnije ne ulaziti u vodu nikako naglo, prethodno postepeno uđite u vodu kako bi adaptirali telo. Najvažnija veština nije u mišićima, već u kontroli disanja: spor udah, spor izdah, bez panike, bez naglih pokreta.

Kada kontrolišete disanje, srce se ponaša stabilnije. Bitno je naglasiti da nakon završenog plivanja, odmah treba izaći, bez produženog boravka u vodi uprkos prilagođavanju na temperaturu, zatim brzo brisanje, suva odeća, kapa i topli napitak.

Nikada se ne ide sam na plivanje. Organizovana manifestacija sa medicinskom ekipom je neuporedivo sigurnija. Ako postoji i najmanja sumnja u zdravstveno stanje, najmudrije je uraditi pregled pre događaja.

Najčešće greške

Prva i česta greška je ulazak bez ikakve pripreme ako osoba ne trenira, nema kondiciju, ali želi da „izgura" manifestaciju na adrenalin.

Druga greška je dolazak nenaspavan, iscrpljen, pod stresom, jer se tada organizam već nalazi u stanju visokog simpatičkog tona, a hladna voda samo doda još jedan sloj opterećenja.

Treća greška je alkohol, bilo pre ulaska, bilo posle.

Četvrta greška je ignorisanje simptoma ako se jave, kao što je bol u grudima, vrtoglavica, jaka malaksalost, osećaj nedostatka vazduha.

Plivanje za Časni krst je snažan simbol vere, hrabrost, istrajnosti, discipline i zajedništva ali i realan fiziološki događaj kroz koje ljudsko telo prolazi. Srce i krvni sudovi reaguju brzo i intenzivno, posebno u prvih nekoliko desetina sekundi. Uvek imajte na umu da tradicija ne traži da se srce dovodi u opasnost, već da se događaj doživi dostojanstveno.