Zlata je izmislila proizvod koji je proslavio Jugoslaviju: Sve je slučajno počelo kada je 1955. zavejalo u Zagrebu

Mećava ju je tada zatekla u Zagrebu i dok je zaglavljena sedela u tom gradu, pronašla je oglas za hemijskog tehničara u "Podravki", hrvatskoj fabrici iz Koprivnice, gradića koji je u to vreme grcao u krizi.

Prijavila se i odmah je bila primljena. I tu počinje neverovatna priča o ondašnjem proizvodu koji je proslavio tadašnju Jugoslaviju širom sveta. Inače, profesorka Zlata Bartl rođena je u februaru 1920. u Bosni i Hercegovini, u Sarajevu, gde se i odškolovala.

Vremenom je napredovala, i već sledeće godine otišla je u Koprivnicu i započela istraživački rad u Podravkinom centru.

Nakon četiri godine rada, 1959. godine sinula joj je sjajna ideja, naime ona je smislila i napravila začin koji do tada u svetu nije postojao. Proizvod je oduševio ostale u firmi i nazvali su ga "vegeta 40", a kasnije mu je ime promenjeno u samo u "vegeta".

U to vreme, živela je u skromnoj fabrici u Koprivnici zajedno sa kolegama, delivši sa njima jedan obrok dnevno. Grad je bio potpuno nerazvijen i siromašan. Sve je rađeno uz pomoć štapa i kanapa, dovijali su se na razne načine da proizvod izgleda barem pristojno.

Ulice su bile blatnjave i grad je bio nerazvijen. Sve je bilo teška improvizacija - ivice kesica za ambalažu su lepili peglama koje su pozajmljivali od žena iz okolnih kuća.

Međutim, vegeta je brzo postala neverovatno popularna u celoj Jugoslaviji, a zatim je počela da se širi. Danas se prodaje u više od 40 zemalja sveta, na svim kontinentima. Zahvaljujući Zlati i njenom izumu, Podravka je sa ovim, svojim najprodavanijim proizvodom, postala globalna kompanija, a siromašan gradić Koprivnica je procvetao.

Više od 50 kompanija širom sveta je pokušalo da iskopira ovaj začin svojom verzijom "zamene". Zlata je tokom života dobijala razna priznanja, a preminula je 2008. godine u 88. godini života.

Imala samo jednu ljubav koju nikad nije prebolela

Zlata je u ranoj mladosti imala ljubav koju nikada nije prebolela, i kasnije se nikada više nije udavala. Umesto toga, posvetila se naučnom radu.

U jednom intervju je rekla koji je bio recept njenog uspeha:

- Čitavog života sam sanjala da stvorim nešto što će biti korisno. Volela sam puno da učim, čitam i proučavam neke stvari koje nisu bile u mom fahu, pa i po cenu neprospavane noći.

Zlata Bart dobila je razna odlikovanja i priznanja: trg u Koprivnici, park u Zagrebu, spomen-sobu u “Podravki”, proglašena je počasnom građankom Koprivnice... Umrla je 2008. godine u 88. godini života. Danas postoji fondacija “Zlata Bartl” koja svake godine daje istoimene stipendije najtalentovanijim studentima za podršku naučno-istraživačkih radova.

Iza nje je međutim ostalo najveće priznanje koje je zaradila još za života kad su je nazvali "teta vegeta".