PČELARA SVE MANJE U SRBIJI Sumnjivog meda sve više

Značaj pčela, daleko prevazilazi proizvodnju meda i drugih pčelinjih proizvoda - one su ključne za oprašivanje i opstanak biljnog sveta, a samim tim i proizvodnju hrane.- Istina je, kada pčela ne bi bilo, priroda bi još četiri godine imala prostora i čovečanstvo bi izumrlo. Razlog je taj što su pčele najozbiljniji i najkrupniji oprašivači. U poslednje vreme, gubitkom biodiverziteta, gubitkom nekih divljih insekata, pčele preuzimaju značajan deo oprašivanja bilja. Bez oprašivanja bilja i cvetanja, naravno, nema plodova, bez plodova nema hrane, bez hrane nema čovečanstva, nema ni prirode. Dakle, tako počinje priča. Pčelarstvo je jako značajno u celoj ovoj priči, jer pčela neće biti ako nema pčelara. Nažalost, izumiranje divljih pčela takođe je izuzetno veliki problem. Polako pčelari preuzimaju teret gajenja pčela, kako bi u prirodi bilo dovoljno pčela i dovoljno insekata, da one mogu da opraše sve biljke - objasnio je Milan Dopuđa za Blic.Jedan od najvećih problema u sektoru su sve veći gubici pčelinjih društava, koji se posebno sabiraju u martu, nakon zimskog perioda. U pojedinim godinama oni su prelazili i 50 odsto, što predstavlja ozbiljan udar na proizvodnju. Problem ne leži samo u pčelama, već i u ljudima koji se ovim poslom bave. Pčelarstvo zahteva veliko angažovanje, a ekonomska računica sve je nepovoljnija, posebno za mlade. Ako pčelari gube motivaciju da se bave ovim poslom, posledice su dugoročne - smanjuje se broj košnica, a time i kapacitet oprašivanja u prirodi.

Sa druge strane, država kroz subvencije pokušava da ublaži ove probleme. Trenutno izdvajanja iznose oko 1.000 dinara po košnici, odnosno 1.400 dinara za organsku proizvodnju. Ipak, prema rečima stručnjaka, to nije dovoljno da bi se očuvala dugoročna stabilnost sektor.Kada je reč o kvalitetu, stručnjak upozorava da "savršena" tegla meda može biti znak za oprez. Prirodan med nikada nije potpuno bistar - sitne nečistoće, pena ili blaga zamućenja su normalni, dok kristalno čist izgled može ukazivati na industrijsku obradu ili falsifikat. Sumnju može pobuditi i ukus, ako podseća na bombone ili veštačku slatkoću, moguće je da je reč o sirupima. Tamniji medovi se smatraju kvalitetnijim i teže se falsifikuju, dok su svetliji podložniji manipulacijama. Ipak, jedina sigurna potvrda kvaliteta je laboratorijska analiza.

Cena je takođe važan signal. Med od 600-700 dinara po kilogramu teško može biti realan proizvod. U praksi, tržišna cena se kreće između 1.200 i 1.500 dinara po kilogramu, dok pokušaji zloupotreba ostaju stalni jer je falsifikovanje meda i dalje unosan posao.