Godišnjica zločina iz mržnje: Zašto park još ne nosi ime ubijenog dečaka Dušana Jovanovića?

Na današnji dan, 18. oktobra 1997. godine, Dušan Jovanović, koji je sa roditeljima i starijom sestrom Duškom živeo u Beogradskoj 35, izašao je tokom večeri da u obližnjoj prodavnici kupi sok. Nikada se nije vratio kući, jer su ga pripadnici neonacističkog "skinhead" pokreta, Ištvan Fendrik i Milan Čujić, tada takođe maloletnici, nedaleko od Beogradske 35, pretukli nasmrt.

Udarali su ga pesnicama i odvaljenim olukom i šutirali cokulama. Dušan je od posledica prebijanja preminuo na ulici, gde ga je našao njegov otac. Konstatovano je da mu je polomljen vrat.

Čujić i Fendrik imali su po 17 godina kada su presudom, kojom je utvrđeno da je Dušanova pripadnost romskoj manjini bila njihov motiv da ga ubiju, osuđeni na po deset godina zatvora. Upućeni su u Kazneno-popravni zavod za maloletnike, odakle su zbog dobrog vladanja pušteni na slobodu 2004, posle šest godina zatvora.

Dušanova sestra Duška Jovanović danas živi u Švedskoj i svake godine dolazi u Beograd na obeležavanje godišnjice ubistva svog brata.

Inicijativa da park dobije ime Dušana Jovanovića

Pre dve godine, Duška Jovanović je sa Inicijativom A11 Komisiji za spomenike i nazive trgova i ulica Skupštine Grada Beograda uputila inicijativu da park, poznat pod nazivom "Mitićeva rupa" dobije ime Dušana Jovanovića.

- Nadležni do današnjeg dana ovu inicijativu nisu formalno razmatrali. Inicijativa A 11 ponovila je zahtev i prošle godine, kad je stigla podrška ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislava Žigmanova - navela je u saopštenju A11, a prenosi N1.

Ta organizacija je dodala da je izostanak reakcija nadležnih "poražavajući podsetnik s kakvom neprihvatljivom lakoćom" se u Srbiji toleriše rasizam.

Iako pokazuje interesovanje za izgradnju novih spomenika, pa je nedavno predložio da se Draži Mihailoviću podigne spomenik u parku Terazijska terasa, o inicijativi da jedan drugi park dobije ime Dušana Jovanovića - gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić nije se oglasio pune dve godine. Nije odgovorio ni na pitanje portala N1 da li takvu inicijativu podržava i ako je tako - šta će učiniti kako bi ona bila i realizovana.

Za sada "ostavljeno po strani"

Komisija za spomenike i nazive trgova i ulica je za N1 navela da je inicijativa da park "Mitićeva rupa" dobije ime Dušana Jovanovića, razmotrena na sednici 24. avgusta 2023. godine. Tada je, precizira Komisija, utvrđeno da je 46,42 te površine privatno vlasništvo, a 53,58 odsto javna svojina Grada Beograda.

To je jedan od razloga, navodi Komisija, zbog kojeg je predloženo da se, "dok se ne reši imovinsko-pravno pitanje "Mitićeve rupe", "inicijativa (A11 i Duške Jovanović) ostavi po strani", dok se ne ispune uslovi (…) da se nađe na dnevnom redu neke naredne sednice".

Zločin iz mržnje

Krivično zakonodavstvo Srbije je u svoj sistem zločin iz mržnje uvelo 2012. godine, kada je članom 54 a Krivičnog zakonika "omogućeno da krivična dela učinjena iz mržnje budu strože sankcionisana", navodi na svom sajtu Komitet pravnika za ljudska prava (YUCOM.)

Rukovodilac Regionalnog centra Pravosudne akademije u Novom Sadu Ljuba Slijepčević, u tekstu dostupnom na internetu, objašnjava da zločin iz mržnje podrazumeva "nasilje prema žrtvama koje su odabrane po kriterijumu rasne, nacionalne, etničke i verske pripadnosti, ili na osnovu seksualnog opredeljenja", ali i zbog invalidnosti i umanjene intelektualne sposobnosti.

Zločini iz mržnje posebno opasni

Izvršioci zločina iz mržnje ne poznaju svoje žrtve ili ih poznaju površno, navodi Slijepčević i dodaje da to govori u prilog tezi da su zločini iz mržnje "posebno opasni" jer žrtve ne mogu da preduzmu uobičajene mere kako bi se zaštitile.

Iako se zločini iz mržnje dešavaju gotovo svakodnevno, u Srbiji nema mnogo presuda za zločine te vrste, navodi YUCOM. O tome govori i podatak, objavljen u dokumentarnoj emisiji "Mržnja" televizije Insajder, da je od 2012. do 2022 godine, doneto samo 11 osuđujućih presuda za zločin iz mržnje, od kojih su tri podrazumevale kazne zatvora, dok je osam zločina ove prirode bilo sankcionisano uslovnim kaznama.

Zloupotreba načela oportuniteta

Načelo oportuniteta, uvedeno u Krivični zakonik Srbije početkom dvehiljaditih godina, podrazumeva da tužilaštvo u nekim slučajevima, pod određenim uslovima, može da odbaci krivičnu prijavu. Nekad se, međutim to načelo zloupotrebljava. Milena Vasić iz YUCOM-a za film "Mržnja" podseća da je 2015. godine jedan mladić u centru Beograda pretučen metalnim šipkama.

- Dok su ga tukli, uzvikivali su uvredljive reči, jer su učinioci mislili da je homoseksualac… Policija je našla učinioce, ali je momak koji je pretučen ubrzo dobio informaciju od Prvog osnovnog tužilaštva da je krivična prijava odbačena - navela je Vasić.

Ona je objasnila da je tada primenjeno načelo oportuniteta, kojim su napadači sklopili ugovor sa tužilaštvom da u humanitarne svrhe uplate po 60.000 dinara i time izbegli krivično gonjenje.

- Odlukom da se primeni načelo oportuniteta za nasilničko ponašanje, tužilaštvo je propustilo da ispita motiv mržnje, koji je bio jasno naglašen od samog početka - navela je Vasić.

YUCOM je zbog toga 2015. godine podneo žalbu Ustavnom sudu Srbije, koji ju je posle sedam godina usvojio i utvrdio da je odlukom Prvog osnovnog tužilaštva bilo povređeno tzv. pravo na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta.

"Deklarativna borba nije dovoljna"

Inicijativa A11 u saopštenju povodom godišnjice ubistva Dušana Jovanovića naglašava da "nije dovoljna samo deklarativna borba protiv mržnje".

- Iako živimo u državi u kojoj su rasizam, mržnja i netrpeljivost zakonom zabranjeni, svedočimo gotovo konstantnim primerima ovih negativnih pojava prema građanima i građankama iz marginalizovanih grupa, a naročito prema Romima i Romkinjama - navodi A11.

Ta organizacija dodaje da su potrebne "akcije koje će rezultirati ne samo dostojanstvenim životom za Rome i Romkinje, već poslati i snažnu poruku solidarnosti i prihvaćenosti".

Predstavnici A11 će se sa Duškom Jovanović ovog petka kod "Mitićeve rupe" odati poštu Dušanu Jovanoviću, žrtvi jednog od najstrašnijih zabeleženih zločina iz mržnje, počinjenih u glavnom gradu Srbije.