MISTERIJA PLUTAJUĆIH ZIDOVA Šta se to dešava u Istočnom kineskom moru? (VIDEO)

Iako je u pitanju vrhunac ribolovne sezone, stručnjake je iznenadilo to što se čak dve hiljade ribarskih brodića organizovano grupisalo u ogromne formacije, pod pravim uglom, u Istočnokineskom moru.

Takve formacije održavali su satima, a zatim bi se brzo razišli.

Isti manevar ponovljen je u januaru, a sada se ponovo dešava, ali ovog puta uz obalu Šangaja.

Iako zvanično objašnjenje kineskih vlasti ne postoji, jasno je da ove aktivnosti ne služe ribolovu, tvrdi ovaj australijski portal.

Brodovi menjaju rute

Ovi pomorski zidovi stvorili su haos u tom delu sveta.

Naime, trgovački brodovi primorani su da menjaju rute kako bi izbegli ove ogromne "zidove" na moru, koji se prostiru na prostoru od oko 200 sa 500 kilometara.

Američki vojni analitičari opisali su ove manevre kao"masovni, precizno koordinisani fleš mob", ali sve je više onih koji veruju da je reč o ozbiljnoj geopolitičkoj taktici.

Kineska ribarska flota može poslužiti kao svojevrsni plutajući Ormuski moreuz, odnosno oružje za blokadu ključnih pomorskih puteva i pritisak na svetsku trgovinu.

Pomorska milicija

Ključ leži u takozvanoj "pomorskoj miliciji".

Kina značajan deo svoje mirnodopske ribarske flote uključuje u poluvojne strukture: brodovi su tehnički unapređeni, opremljeni sistemima za nadzor i komunikaciju, a na njima se nalaze i pripadnici mornarice i politički komesari.

Iako formalno civilni, ti brodovi često ne love ribu, već služe za sprovođenje kineskih teritorijalnih i strateških interesa.

Takve pomorske snage već godinama su prisutne u Južnom i Istočnom kineskom moru, gde blokiraju plićake, zastrašuju ribare iz Vijetnama, Filipina i Japana i svojim prisustvom učvršćuju kineske teritorijalne pretenzije.

Njihov civilni status stvara takozvanu "sivu zonu", situaciju u kojoj je teško vojno reagovati bez rizika od eskalacije.

Šira kineska strategija

Nove, masovne formacije ukazuju na širu strategiju. Analitičari smatraju da Kina uvežbava scenarije za buduću blokadu ili "pomorsku karantinu", na primer prema Tajvanu.

Zanimljivo je i da su mnogi od tih brodova uključili sisteme za praćenje (AIS), što nije obavezno, što ukazuje na to da Kina svesno šalje poruku svetu.

Ovi manevri poklopili su se sa rastućim tenzijama sa Japanom i velikom kineskom vojnom vežbom usmerenom na simulaciju blokade Tajvana, čime Peking pokazuje sposobnost koordinacije civilnih i vojnih resursa u potencijalnom sukobu.

Najveća ribarska flota na svetu

Kineska ribarska flota najveća je na svetu, sa čak oko 57.000 brodova, a veliki deo njih može se brzo mobilisati za vojne svrhe.

Upravo ta kombinacija civilnog i vojnog delovanja omogućava Kini da koristi pravne i političke "rupe" u međunarodnom sistemu.

Na primer, ratni brodovi prema pravilima moraju da izbegavaju ribarske brodove. Ali šta se dešava kada naiđu na "zid" od hiljada takvih plovila? Svaki incident može izazvati veliku diplomatsku krizu, pri čemu Kina može iskoristiti situaciju u propagandne svrhe.

Analitičari upozoravaju da bi u slučaju ratnog sukoba, posebno oko Tajvana, ovakve taktike mogle poslužiti za blokiranje spoljne pomoći i brzo uspostavljanje kontrole.

Upravo zato kineska strategija povezivanja civilnih i vojnih resursa postaje sve važniji faktor u globalnoj bezbednosti, zaključuje australijski News.com.au.

 Da li su ovi manevri deo kineske šire strategije - ostaje da se vidi.

Ono što je međutim tačno, je da Kina od završetka građanskog rata u toj zemlji pokušava da vrati Tajvan, a da Istočno kinesko more KIna gleda kao na svoju zonu uticaja.