Gde u EU žive najsrećniji ljudi? Ne, nije ono šta mislite

Na poslednjem mestu je Bugarska. Ovo je jedina zemlja od 27 ispitanih koja je imala ukupni rezultat manji od šest od deset za sveukupno zadovoljstvo životom 2022. godine.

Svake godine Eurostat, zvanična statistička agencija EU, meri koliko je stanovništvo u svakoj državi članici zadovoljno svojim životom. Ta skala se kreće od nule - apsolutno nezadovoljstvo - do deset - što znači da stvari ne mogu biti bolje.

Takođe se postavlja pitanje koliko su ispitani pojedinci optimistični u pogledu budućnosti ili, u zavisnosti od slučaja, koliko su pesimistični.

Iako bi se moglo pretpostaviti da što je zemlja bogatija, to su ljudi srećniji, čini se da nije tako. Dok Nemačka ima jednu od najjačih ekonomija među 27 nacija, brojke o sreći odudaraju. U 2021. godini ušli su sa ocenom 7,1 dok najnoviji podaci pokazuju ocenu od 6,5.

Statistika ne može da objasni zašto su ljudi toliko manje srećni nego prethodne godine, ona ipak ukazuje na sve veće zamračenje kolektivnog nemačkog raspoloženja.

Institut Rajngold sa sedištem u Kelnu u studiji objavljenoj prošle nedelje otkrio je da ljudi "preplavljeni anksioznošću" čine 20 odsto, a još devet odsto klasifikovano je kao "nezainteresovano i povučeno".

Šta čini srećnim najsrećnije nacije?

Ovo nije prvi put da je Austrija na vrhu tabele. Svojim nivoima sreće dali su prosečnu ocenu 8 što nije iznenađenje. Međutim, u Rumuniji i Poljskoj, dve siromašnije zemlje, zadovoljstvo životom je na višem kraju lestvice - što sugeriše da više novca ne znači nužno i više sreće.

Umesto toga, čini se da faktori kao što su godine, nivo obrazovanja, porodica i finansijska situacija mogu biti indikativniji za sveukupno zadovoljstvo u odnosu na bogatstvo. 

Većina država članica pokazala je da ljudi između 16 i 29 godina pokazuju veće zadovoljstvo životom u poređenju s onima starijim od 65 godina. Suprotan obrazac je viđen samo u Danskoj, Švedskoj, Irskoj, Holandiji, Luksemburgu i Finskoj.

Finansijska sigurnost se ipak u određenoj meri manifestuje u podacima, a čini se da zadovoljstvo životom prilično zavisi od nivoa obrazovanja pojedinca - koji, u određenoj meri, odražava nivoe prihoda.

U svim državama članicama zadovoljstvo životom se povećavalo paralelno sa nivoom obrazovanja. Gde živite takođe čini razliku - iako su ovi nalazi daleko više podeljeni.

Susedna Hrvatska našla se na donjoj polivini lestvice, zauzevši 23. poziciju.