Roditelj učenice iz "Ribnikara": Zahtevi ispunjeni kao što je i Zadruga ukinuta

Cvejić kaže da iz njegove perspektive ova dva meseca izgledaju kao jedan dan.

- Za mene kao roditelja devojčice koja je tog jutra bila u školi, za mene je danas i dalje 4. maj, a mi pritom nismo najviše pogođeni, moja ćerka je završila drugi razred tamo, jeste osetila paniku, videla je drugu decu kako trče, plaču, jeste istraumirana, ali ima dece i roditelja koji su mnogo gore prošli od moje supruge, ćerke i mene, nama je i dalje 4. maj, ne mogu da zamislim kako je roditeljima koji su izgubili decu, ali i onoj deci koja su preživela tako što su se pravila mrtva. Dva meseca kao jedan dan, koji i dalje traje - rekao je on.

Govoreći o tom danu, kaže da je najpre osećao šok i nevericu kada je tog jutra obavešten da sve vrvi od policije oko škole, da se dogodila pucnjava u školi.

- Znamo da se to dešava u drugim zemljama, ali nekako smo naivno smatrali da se to ne može desiti kod nas, u školi u koju sam i ja išao, u vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji, kada je grad vrveo od naoružanja, pa se to nikad nije dogodilo, naivno smo smatrali da se to dešava u drugim zemljama. Taj osećaj naivne uljuljkanosti, i lažni osećaj bezbednosti je zauvek nestao, jedna doza straha će zauvek postojati, a nažalost kad pogledamo mere koje se donose i ne donose, i poteze koji se vuku i ne vuku u školi i izvan nje, taj strah samo raste.

Pitanje je, kaže on, koliko mi u našoj zemlji možemo govoriti o društvu.

- Mi smo razoreno društvo do atoma, društvo razbijeno na pojedince, koji uglavnom gledaju, gledamo, samo svoj lični komoditet, udobnost, ne interese dece, čak ni sopstvene dece.

Osvrnuo se na izjavu Ane Brnabić da „sistem nije zakazao“.

- Moj utisak je opet isti kakav je bio 3. maja, mi smo tu čudovišnu rečenicu čuli već 3. maja, moje pitanje je bilo šta bi bilo da sistem jeste zakazao i gde je taj sistem, da li on uopšte postoji, gde se očituje, kako se može videti njegov rad, ne da je zakazao, nego mi sistem i nemamo. Imamo stihijsko odlučivanje, bez dubljeg promišljanja, moj utisak je da je jedina svrha odluka koje se donose smirivanje tenzija, nezadovoljstva, smirivanje protesta, pošto poto da prestane, da cela stvar onda legne, da se zaboravi i u velikoj meri zataška. Nemam utisak da se polako zaboravlja, jer ja ne mogu da zaboravim, ne znam koliko je moj utisak opravdan. Verujem da ljudi koji protestuju ne zaboravljaju, a i većina onih koji ne protestuju. Mislim da je ovo događaj koji se ne može zaboraviti.

Prema njegovim rečima, „sve je politika“.

- Politika nije samo dnevna stranačka politika koju gledamo u skupštini, politika je uređivanje odnosa ljudi u svakoj zajednici od porodice, do države. Pitanje kako će naša deca ići u škole, kako će izgleati škole, kako će se obezbediti bezbednost dece u školama, to je par ekselans političko pitanje, pitanje politike u širem opštijem smislu. Ako nećemo protestovati zbog ubistva 10 ljudi u jednoj osnovnoj školi i još devet ljudi u selima oko Mladenovca, onda zbog čega ćemo. Ako nećemo protestovati zbog prezasićenja ovog društva nasiljem, od javnog političkog diskursa u kojem prednjače najviši državni dužnosnici, koje za to plaćamo, pa do nasilja koje gledamo na nacionalnim frekvencijama u vidu rijaliti programa, ako zbog tako brutalizovanog društva u kojem je nasilje normalizovano, nećemo protestovati, onda mi društvo više nećemo ni imati.

Govoreći o zahtevima roditeljima iz „Ribnikara“, kaže da su oni ispunjeni, „kao što je i Zadruga ukinuta“.

- Pa čujemo da nije ukinuta, nego prekinuta, pa čujemo da nas od septembra očekuje brža, jača i bolja Zadruga, kao što je i škola prekinuta 6. juna, pa se nastavila u zgradi Ribnikara do 20. juna… Kao i sve u našoj politici i to je laž.

Ti zahtevi su, dodaje on, u najboljem slučaju polovično ispunjeni, ali barem tri bitna zahteva nisu.

- Traženo je da odgovore na pitanje šta će biti sa počiniteljem, šta se radi s njegovim roditeljima, u odgovoru Ministarstva pravde roditelji se ne pominju. Navodi se da je počinilac zadržan neograničeno u odgovornoj medicinskoj ustanovi, sve dok predstavlja opasnost po društvo, to nije nikakva garancija da neće biti pušten sutra, ko nama garantuje da neće biti vraćen u društvo, niko - kaže Cvejić.