Život
18. 05. 2023. 12:04 4
DANAS JE 30 GODINA Admira i Boško - naša tragična priča
- Ne boj se ljubavi, vidiš, sve je u redu.
- Ne bojim, samo ne želim da ti se nešto dogodi, a strah me i ove proklete tišine, kao da je sve stalo i čeka...
- Čeka, naravno - prekinu ga u pola rečenice i glasno poljubi u obraz.
- Čeka nas, već sutra ćemo biti na sigurnom, daleko od ovog pakla. A onda Evropa, Amerika, Australija, teča je obećao, možemo birati...
- Što dalje od Amerike - odgovori i uze je za ruku.
- Treba da te vide oni iz Holivuda, pa da mi te ukradu.
- A ludice, nema tog filma, sna, države, ne postoji ništa što bi nas moglo razdvojiti. Vidiš, čak ni metak to ne može, još 50 metara i počinje život.
- Volim te i želim da se...
Poslednja želja je ostala neizgovorena.
Pao je pokošen rafalom sa leđa.
Vazduhom se prolomio Admirin krik.
- Nee, neee, ljubavi...
Smrtno ranjena je dopuzala do njega, uzela ga za ruku i kroz ropac tiho izgovorila:
- Da, živote moj, želim da se udam za tebe, vidiš ni metak nas ne može razdvojiti...
Bilo je i ratova i vojski i država i granica.
Stradali su i krivi i nedužni.
Rušeni su gradovi.
Padala carstva i nestajali narodi.
Ali nikada i niko nije ubio ljubav.
Sem Sarajeva, na današnji dan, pre 30 godina.
Odavno nisam plakao dok pišem neki tekst, eto jutros sam nadoknadio i za prošle i za sve buduće.
Admira i Boško❤️
Davor Cicović
Komentari 4
ostavi komentar