Legenda o Milanu, Milošu i Ivanu

I danas, 30-ak kilometara od Kuršumlije nalazi se utvrđenje koje se zove Ivan-kula. To je mala srednjevekovna tvrđava koju je prema predanju sagradio srednjevekovni legendarni vitez Kosančić Ivan. Danas je ovo neistražen srednjovekovni grad koji se prvi put u zvaničnim dokumentima spominje 1412. godine kao Ivanov grad, pod vlašću despota Lazarevića, a koji se nalazi pod nadležnošću Zavoda za zaštitu spomenika kulture Niš. Predanje dalje kaže da je Ivan rodom iz gornje Toplice, kojoj pripada sliv reke Kosanice, kod Kuršumlije.

Drugi junak ove priče je Toplica Milan, koji je prema predanju podigao kulu, u selu Viča, na brdu Duvarine (Prokuplje). Predanje kaže da je ova građevina podignuta u 14. veku, ali pronađeni materijal ukazuje na to da je ovo utvrđenje još starije.

Treći je MILOŠ OBILIĆ, brat po junaštvu i časti Kosančić Ivana i Toplice Milana. Od njih trojice najpoznatiji i najopevaniji u narodnim epskim pesmama je Miloš Obilić. Prema legendi sva trojica ginu 1389. godine u Kosovskom boju, do kraja ostajući verni knezu Lazaru. Istorija Topličkog kraja odakle se prema svim izvorima tvrdi da su dva junaka od trojice (Toplica i Kosančić) vekovima bila je burna.

Kosančić Ivan će ostati upamćen po, danas bismo rekli, dobrom obaveštajnom radu (uhodio je tursku vojsku i o tome obaveštavao Miloša Obilića), ali posebno po lepoti. "Za njim ide Kosančić Ivane, krasan junak na ovome svetu. Sablja mu se po kalorija vuče, svilen kaplak, osobama perje...", ostaće zabeleženo u narodnom predanju. A kada mu Miloš Obilić nazdravlja on kaže: "Ako ću je napit' po lepoti, napit' ću je Kosančić Ivanu". Kosančić Ivan, zmaj sa Radana, se takođe, smatrao za veoma pametnu i obrazovanu osobu, koji je govorio nekoliko jezika, a među njima i arapski i turski, a predanje kaže da je bio i jedan od najveštijih mačevalaca srpske vojske i sin Ognjena Kosančića, jednog od viteza cara Dušana Silnog Nemanjića.

Zmaj od Toplice, Milan Toplica, Srbima je poznat kao jedan od najboljih strelaca vojske kneza Lazara, a još poznatiji po Kosovskoj devojci, koja mu je bila verenica, a ta ljubav ostaće u srpskom epskom stvaralaštvu ostati upamćena, kao jedna od najlepših ljubavi, iako se za Kosovu devojku ne zna pouzdano ko je ona, dok drugi veruju da se radi o Jelici Musić, sestričini srpskog kneza Lazara. Podaci dalje navode na zaključak da jedino za Milana Toplicu ne postoji nikakva sumnja da je zaista postojao i da jeste istorijska ličnost, kao i da je bio čuvar granica srpske zemlje i navodi se često kao "jedan od Lazarevih gospodara granice". Pored zamka u selu Viča, za Toplicu Milana vezuje se i zamak Berkovac nadomak Valjeva. Kao i za Ivana Kosančića, i za Milana je vezano predanje da je bio veoma obrazovan i inteligentan, ali i dobar i častan vitez.

Trojica junaka, viteza i pobratima danas, sem sećanja na njih, vezuju Toplički kraj, Kosmet i Beograd. Toplinom su spojeni rođenjem, Kosmetom ratovanje i Kosovskim bojem, a Beogradom ulicama (Kosančićev, Topličin i Obilićev venac). Sem toga, zauvek će ostati spojeni viteštvom, čašću i mudrošću.

Jovana Ćirković