Crven fenjer na kraju tunela

Porodičan posao. Svi privređuju i ne zabušavaju. Sećam se reportaže vlasnika Kon Tikija koji je jedne noći obilazio ulice Bankoka. Ide on tim ulicama, oko njega razgolićene Tajlanđanke, njemu se zamaglile naočare i jedva čujnim uzbuđenim glasom, on ponavlja:

"Iskušenja ima mnogo... Iskušenja ima previše... "

A prostitucija nije bila ni na zapadu neki tabu, a nije ni sada. Pre bi se reklo da je bila tabu kod nas, barem je nekada bila. Govorilo se sedamdesetih da u Holandiji muževi pre nego što odu na posao, odvoze svoje supruge u javnu kuću da i one privređuju, što je kod nas, građana tadašnje Jugoslavije izazivalo opšte zgražavanje jer smo živeli lepo i bez potrebe da se prostituišemo na bilo koji način. Međutim vremena se menjaju, pa i mi dođosmo do kapitalizma zapadnog tipa. Svako je na tržište izneo da prodaje šta ima.

Kad se rasprodaja svega i svačega završila, izgleda da smo krenuli da prodajemo sami sebe i to jeftino, da ne kažem najjeftinije moguće. Indikativan je I onaj spot Privredne komore Srbije koji zaista izgleda reklamira i seks kao nešto što u Srbiji čeka turiste kad dođu. Jeftin seks najverovatnije, jer smo u međuvremenu postali šampioni bescenja I jeftinoće u svakom smislu.

Nisam mnogo pažnje pridavao pričama taksista koji su mi pričali da noću ne mogu da postignu da razvezu klijentelu iz sveta pristiglu da uživa u čarima nadaleko čuvenih lepotica sa ovih prostora. Mislio sam, dokoni taksisti izmišljaju. Ali kad smo čuli za bunga bunga žurke u jednoj Jagodini, stvarno smo mogli da se zapitamo, pa šte se onda dođavola po tom pitanju zbiva u Beogradu!? Signalne sijalice da je „nešto trulo u državi Danskoj“ pažljivijem i opreznijem posmatraču mogle su da se upale još 2012 kada je na nekoj sindikalnoj proslavi predjelo servirano na telima golih devojaka, što je onda izazvalo opšti gnev u javnosti, ali je brzo zaboravljeno jer mi kao nacija inače ne pamtimo mnogo.

Moram priznati da me je kao nekog ko je poreklom Kruševljanin malo „žacnulo“ kad sam u emisiji Dobar loš zao, čuo Marka Vidojkovića kako kreveljeći se i imitirajući način na koji južnjaci govore, a tokom priče o jagodinskim bahanalijama rekao ovo: sine (to kao otac kaže svojoj ćerki) idi na bunga bunga žurku možda dobiješ posao... I dodaje Marko Vidojković na kraju: takvi su oni „dole“ (misleći na Jagodinu, Kruševac i uopšte notornu „južnu prugu“. Pa brate Marko, vidi ovako, nisu svi dole baš takvi. Evo recimo, zvučaće paradoksalno, ali taj Palma nije. Čovek je lepo rekao pre par dana: da je nekom mom neko uradio ono što neki optužuju mene da sam uradio, pa meni ne bi trebao sud! Na neki sulud i paradoksalan način, taj Palma ovakvom izjavom brani čast tog dela Srbije.

Samo da nije povoda zbog kojeg je u centru pažnje nedeljama, još bi ispao pozitivna ličnost. Još je paradoksalnije držanje roditelja koji bi Palmu da tuže. Marinika Tepić i Igor Jurić non stop po medijima govore kako ti roditelji traže zaštitu da bi tužili sudu??? Ja bih stvarno najiskrenije pitao te roditelje da mi odgovore, šta je njima ostalo u životu da zaštite posle svega što im se desilo?! Dakle šta je njima ostalo da brane i štite posle toga da im je maloletne ćerke neko nekome podvodio za novac??? Zaista bih to želeo da znam. Pitanje je iskreno i uopšte nije retoričko.

Inače prostituisanje ima razne forme i oblike. Kao slikar znam da se slikari prostituišu tako što ne slikaju ono što im je u srcu i u duši nego ono što će da se prodaje. Kad je književnost u pitanju po tom pitanju još su sveža sećanja na sagu o dve spisateljice gde je jedna optužila drugu da prostituiše svoju književnost i da zarad tiraža i para piše komercijalne knjige. Ta se saga loše završila na sudu za jednu od njih. Odluku da se prostituiše svako sam donosi i niko mu ne može biti kriv osim ako je maloletan. Ne znam šta je prostituisanje u drugim profesijama.

Recimo ne znam šta je prostituisanje u novinarskoj profesiji. Ne znam šta je to (i voleo bih da mi to neko stručan objasni) da kad Palma priča kako ne može njemu da zabrani Marinika Tepić da sluša harmoniku a u studiju „vesele“ televizije od dva novinara niko nema tri čiste da mu kaže: pa ne optužuje vas Marinika što volite da slušate harmoniku nego za nešto drugo. Ili kad novinar ćuti ko zaliven kad drugi moćnik kaže da nije bilo izbora prošle godine. U kontekstu svega ovoga, kako ne pomenuti I naše vrle akademike, dakle članove SANU, koji su oćutali kao institucija odprilike SVE što bi se moglo oćutati I to na SVE teme koje se direktno tiču naše totalne propasti, ali kad je konačno stigla ta spasonosna vakcina, mahom vremešni akademici primiše vakcinu prvi, pre lekara I pre svih I to (ako se ne varam) Fajzerovu najbolju. Kako na to da gledamo I šta o tome da mislimo.

Sve u svemu, svako ima izbor i svako ima pravo da se odluči. Svi plaćamo cenu. Jedno je sigurno: ovo sa prostituisanjem u Srbiji krenulo je onog dana kad se neko učlanio u stranku zbog posla. Posle smo lako stigli do bunga bunga zabava I svega ostalog. I još nešto, kao slikar nemam ništa protiv legalizacije marihuane, ali verujte, kad se bolje razmisli o tome šta smo mi kao narod postali, možda je još svrsishodnije da se legalizuje prostitucija, pa nek ide život i neka skače BDP! I nek na tržištu svako prodaje šta ima i šta ga nije sramota.

Jovan Marinković, akademski slikar i član Skupštine slobodne Srbije