Ispovest preživele u "Oluji": Zapalili nam kuću, ubili ujaka...

U kartonskom krevecu su me doneli, mater danima ništa nije znala o tati, napisala je ona na svom Tviter profilu.

- Svašta bih mogla da vam kažem o današnjem danu, kako su nam zapalili kuću, kako su mi ubili ujaka, kako nam posle sedam dana kiše metaka i granata nisu dali da uđemo u Beograd i kako smo ipak uspeli, i kako me tu okupala jedna teta Ljilja. Kako smo se selili od Erdevika do Čačka, kako je uprkos šljamu uvek bilo dobrih ljudi, kojima dugujemo večnu zahvalnost. Kako smo se 2001. godine uselili u kuću, bez prozora, vrata, vode, struje i kupatila - napisala je preživela.

Kaže da je morala da sazri pre svih njenih vršnjaka i da razume zašto ne može da ima lutku kao ostale dedvojčine, kao i zašto ne može baš svaki put da kupi čokoladnu bananicu.

"Zašto se ne sećam tate iz jednog dela detinjstva, zašto su svu decu u školu vodili roditelji, a mene baba i đeda", dodaje.

- Opet, mogla bih da pričam kako sam uprkos svemu imala divno detinjstvo, koje su babe i đed učinili divnim, kako imam divne roditelje i kako su se uvek trudili da mi ništa ne fali. Mogu da vam pričam i kako sam sama počela da sređujem našu kuću u Dalmaciji, i kako sam ponosna na to, i što smo mama, tata i ja 2018. prvi put posle napuštanja ognjišta, konačno, zajedno, bar na kratko, opet živeli tu, u našoj kući, i proslavili svetog Luku u Krajini, kako bar jednom godišnje odem tamo, kako čuvam i volim svoju dedovinu, svoju zemlju i zemlju mojih predaka i ponosim se time i kako me neće tako lako išterati odatle, jer je moje i ne dam dušmanima - zaključila je ona.