Italijanka pobegla iz Kine, virus je sačekao kući

- Prvi put sam pročitala o slučaju virusa korone 30. decembra, kada sam putovala iz Vuhana u Gvangžu da bih tamo provela novogodišnju noć. Od kako sam se vratila u Vuhan, postepeno sam primetila da je sve više Kineza počelo da nosi maske, ali nivo straha nije bio tako visok, naročito među nama zapadnjacima, sve do 23. januara. Probudila sam se i otkrila da je grad izolovan - počinje svoju priču Alesia.

- Nakon dva dana zabranjen je i drumski saobraćaj. Bila sam u karantinu u Vuhanu deset dana. Mogla sam da izađem samo po hranu. Maska je bila obavezna, ali većinu vremena sam provodila kod kuće, dok sam bila u kontaktu sa drugim Italijanima i italijanskom ambasadom, koja je organizovala našu repatrijaciju. U noći između 2. i 3. februara smo evakuisani i vratili smo se u Italiju vojnim avionom koji nam je Vlada stavila na raspolaganje - objašnjava ova Italijanka za Direktno.rs. 

Dodaje da im je pre ulaska u avion izmerena temperatura, te da jedan Italijan nije mogao da pođe sa njima jer je imao groznicu. Ipak, kaže ona, vraćen je u Italiju nakon nekoliko dana, kada se ispostavilo da je negativan na koronavirus.

- Kada smo stigli u Italiju, prebacili su nas u vojni grad Čekinjola, olimpijski centar italijanske vojske. Nakon rezultata prvih briseva, jedan momak je bio pozitivan, pa je prebačen u bolnicu Spalanzani. Od tog dana ponovo smo započeli s karantinom, pa sve do 20. februara kada smo mogli da skinemo rukavice i maske. Za vreme karantina postojala su pravila. Svi su imali svoju sobu i samo u sobi mogli smo da skinemo rukavice i masku, a na svim ostalim mestima bili su obavezni - kaže naša sagovornica i dodaje:

- Takođe smo morali da održavamo sigurnosnu udaljenost između nas, najmanje jedan metar. Očigledno je da nismo mogli da jedemo zajedno, zdravstveni radnici su merili temperaturu tri puta na dan, a briseve smo morali da ponavljamo nekoliko puta tokom dvadeset dana.

Alesia objašnjava da je iz karantina izašla 21. februara i vratila se u kuću svojih roditelja u Peruđi, te da je istog dana potvrđen i prvi italijanski slučaj koronavirusa u Lombardiji.

- Od tog dana slučajevi su počeli naglo da se povećavaju, najpre na severu, a potom i širom Italije, pa je Vlada postepeno počela da preduzima preventivne mere, zatvarajući najpre dva područja izbijanja, u Lombardiji i Venetu, a potom je čitava Italija postala "crvena zona" po uredbi izdatoj 12. marta.

Sagovornica Direktno.rs navodi da je Italijanima dozvoljeno da putuju samo zbog posla, zbog medicinskih razloga ili hitnih slučajeva. Sve škole, univerziteti, muzeji, javna mesta, barovi, pabovi, su takođe zatvoreni i obustavljeni su sportski događaji.

- U početku su mnogi Italijani pravili greške. Neki su pokušali da pobegnu sa severa, rizikujući da šire virus na jug zemlje, drugi su izašli izvan svojih kuća kršeći odredbu. Svi znaju da ne želimo da sledimo pravila, uglavnom, ali stvari su se brzo promenile. Nisam virolog ili doktor, i mnogi ljudi kažu da ovaj virus nije ništa više od gripa, ali u Italiji su činjenice jasne. Bolnice su u velikim problemima, žrtava je sve više, a mesta intenzivne nege nisu dovoljna. Situacija je ozbiljna, postoje i slučajevi mladih na intenzivnoj nezi. Zdravstveni radnici su iscrpljeni, ali nastavljaju neumorno da rade. Oni koji rade na grobljima kažu da nikada nisu doživeli trenutak kao što je ovaj, sa toliko mnogo smrti - ističe Alesia. 

- Ne volim alarmiranje i uvek sam bila bistrog uma, čak i kad sam bila u Vuhanu, ali volim da se osećam zaštićeno, što i radi italijanska Vlada. Štiti me. Pošto je jedini način da se prevaziđe ova epidemija ostanak kod kuće, srećna sam što sam po treći put u karantinu. Naravno, to je katastrofa za ekonomiju, ali biće vremena i za rešavanje tog problema. Sada je najvažnije zdravlje ljudi, solidarnost, saradnja lekara i medicinskih sestara, i svih ostalih koji doprinose zajedničkom poslu, ostajući kod kuće - priča mlada Italijanka. 

- Stalno kažemo "andrà tutto bene" (sve će biti u redu), dok pevamo italijansku himnu i druge pesme sa balkona naših kuća, u znak bliskosti svim bolesnima i onima koji su izgubili voljenu osobu, i kao znak zahvalnosti svima onima koji rade za nas. Da, biće u redu ako svi ovu situaciju shvate ozbiljno.

- Nadam se da će u ovoj tužnoj okolnosti, Kina prvo, a sada Italija, biti primer drugim zemljama. U Kini je sada sve bolje i bolje. Pošto je kritična situacija sada jasna, u poređenju sa pre dva meseca, nadam se da nećemo videti isti broj infekcija i žrtava u drugim zemljama, gde se unapred mogu preduzeti preventivne mere. Andrà tutto bene! - završava Alesia.

Podsetimo, Italija je druga najugoroženija zemlja u svetu posle Kine u kojoj se virus pojavio.