Želeo da bude fudbaler, sad glumi sa Džulijom Roberts

Serija govori o supruzi generalnog tužioca Marti Mičel, koja je bila umešana u čuveni skandal Votergejt tokom mandata tadašnjeg predsednika Ričarda Niksona. Aleksandar će igrati lika po imenu Zoltan, a snimanje bi uskoro trebalo da počne.

Aleksandar Filimonović je rođen u Beogradu 1982, a sudbina ga je odvela u Moskvu, London, Njujork i Los Anđeles.

Završio je matematički licej, diplomirao informatiku na Univerzitetu Royal Holloway, a uporedo se bavio i mnogim sportovima, uključujući i fudbal.

Želeo je da postane profesionalni fudbaler, ali se ipak odlučio za glumu nakon pohađanja u školi glume Mike Aleksića. Usavršavao se na Li Strazberg institutu u Njujorku. Član je Mense, društva ljudi sa natprosečnim koefeicijentom inteligencije.

Poslednjih godina Aleksandar uspešno gradi karijeru u Holivudu, a kako sam kaže, put do američkog sna bio je prilično trnovit.

Snalazio se radeći razne sitne poslove, a jedno vreme vozio je i taksi. Međutim, nije odustajao. Strpljenje se isplatilo, pa je na kraju zaigrao u Netfliksovom filmu "Dolemite Is My Name" rame uz rame sa legendarnim Edijem Marfijem i Veslijem Snajpsom.

Aleksandar govori ruski i engleski kao da su mu maternji jezici, a u Holivudu je uglavnom dobijao ponude da igra teroriste, ratnike iz istočne Evrope i latino ljubavnike.

Uprkos tome što mu je bilo teško, nijednog momenta nije poklekao i svaki put kad mu je to ponuđeno, odbio je da igra Srbina u filmu koji loše prikazuje Srbe. A bilo ih je mnogo.

- Nisam želeo da ostanem u Americi na način na koji mnogi ostaju. Mogao sam da se, kao većina naših ljudi oženim zbog paprira, ali nisam hteo. Možda sam previše romantičan.Posle nekoliko nepristojnih ponuda da glumim Srbina u antisrpskim filmovima, koje sam odbio, dobio sam ovu ulogu u filmu Edija Marfija "Dolemite Is My Name" i uhvatila me je neopisiva trema. Ne zbog uloge koja je velika, jer sam kao i većina svojeglavih glumaca verovao da zaslužujem tu priliku, već zbog toga što sam odrastao uz filmove Edija Marfija. Uplašio sam se da ću možda otkriti da je on loš čovek i da ću se razočarati u njega. Ali, on je bio divan! Imao je dva dublera, mogao je da se odmara, ali je ostajao sa nama po sat ili dva duže nego što je trebalo. Pozvao je i moje roditelje na set kada su bili kod mene u poseti, tako da ga je i moja mama upoznala, rekao je svojevremeno za srpske medije.

U intervju za Novosti jednom prilikom pričao je o tome koliko se američka i srpska produkcija razlikuju.

- Kod nas ima veoma mnogo talenata, ali finansijska situacija, nažalost, nije takva da ljudi mogu bezbrižno da žive i da se samo bave svojim poslom. Međutim, na snimanju se to zaista nije osetilo. Svi su bili i pozitivni i raspoloženi, čak uprkos ovoj zdravstveno rizičnoj situaciji i sa dodatnom pažnjom koju su morali da imaju. Deluje neverovatno da je Amerika stala i da se tamo ništa ne snima, a da smo kod nas uspeli profesionalno da iznesemo projekat pod dirigentskom palicom Laze Ristovskog, njegovog "Zilion filma" i "Telekoma Srbije", kao i Dejana Zečevića sa kreativne strane. Iskreno sam oduševljen, a znam da nisam jedini. Odavde sam svojim kolegama i producentima u Americi javljao i slao slike. Možda ćemo uskoro, Bože zdavlja, nekoliko američkih produkcija da dovedemo u Srbiju.

Aleksandar je pokazao i ljudsku veličinu kada je 2014. godine učestvovao u spasilačkim poduhatima tokom ogromnih poplava na Balkanu. Spasio je i ženi život u avionu 2018.

- Imam saosećanje prema ljudima i stalo mi je da smo svi povezani. Nikada nisam mogao da budem potpuno srećan ni kada sam putovao, ni kada sam primao počasti, ni kada je ocu krenulo u poslu, jer pomislim da imam familiju ili drugove koji ne mogu nešto lepo da iskuse. Smatram da čovek ne može biti srećan ako gleda samo sebe, ali da bi napravio nešto on mora od sebe da počne i da se izgradi polako i pošteno, i da se nada, što kaže moj otac, da će to svetlo da prosija okolo na što više ljudi- rekao je.