"Tamo smo gde smo počeli - iznevereni, slomljeni, besni..."

Ona se prisetila protesta devedesetih na kojima je bila i napravila paralelu u odnosu na danas, gde kaže da i dalje jurimo onaj nedostižni "bolji život".

- Svi mi, koji smo izabrali Srbiju kao opciju da svoje najbolje pružimo svojoj zemlji, znanje, pamet, talenat, ljubav i snagu, još od devedesetih godina 20. veka, čekamo da nam počne život, jer nikada nije bilo pravo vreme za to. Svaki pokušaj da se baviš kreacijom ili lepotom življenja je bio u senci nekih "važnih događaja", političkih promena, ratova, izbora, mnogo bitnijih od tvojih ličnih stremljenja, nada i ciljeva - započela je Aleksandra, pa nastavila:

- Sećam se kada sam vodila proteste na platou ispred Filozofskog fakulteta 1996. godine i te nade i vere da ćemo uspeti da se izborimo za "bolji život". I evo nas nakon mnogo pešačenja, nadanja, borbe i entuzijazma, baš tamo gde smo počeli. Iznevereni, slomljeni, besni, frustrirani. Jedina dobra stvar u svemu je što smo kroz sve to ostali ljudi. A, to je velika stvar. Jer, mnogi nisu uspeli u tome - zaključila je muzičarka.