Menjao deci živote: 20 godina "Kvadrature kruga"

Autor emisije Branko Stanković rekao je gostujući u Jutarnjem programu da je mnogo 20 godina trajati - iz nedelje u nedelju ići na put, sretati se s ljudima, sve to popisati, sedeti u montaži, ali napominje da i dalje ima snage za sve to.

- Za mene je čovek inspiracija, volim da kažem da je čovek mera svega i iznad svega - od tih malih ljudi od kojih možete mnogo da čujete i naučite, pa do velikih stvaralaca koji su prošli kroz "Kvadraturu kruga" - naveo je Stanković.

Istakao je da se uvek borio za tog malog čoveka, da pokaže njegov život onakav kakav jeste bez fingiranja.

Podsetio je na priču koju mnogi u Srbiji pamte o bratu i sestri Miliji i Milici Jelić, koji su ostali bez roditelja i sami brinuli o domaćinstvu, a prošlo je toliko godina da kada ih je ekipa "Kvadrature kruga" posetila prošlog meseca, već su oboje roditelji i imaju svoju decu.

- Milija ima dve ćerkice, a Milica na dan kada je emitovana ta priča dobila je drugo dete. Tako da pratimo njihove živote i sa većinom te dece, kojima smo uz pomoć dobrih ljudi promenili život, i dalje imamo kontakte - rekao je autor emisije.

Prisetio se i priče o vučici i monahu, kaže da su vučicu oduzeli na zahtev tada episkopa žičkog Stefana, kako su naveli, da ne bi ugrožavala druge ljude, a monah Amrosije se preselio iz tog manastira u drugi manastir kod Aleksandrovca kod Župe.

- O tome je iz televizijske reportaže napravljen film koji je dobio nagradu "Zlatni vitez" u Rusiji, koju ja nisam očekivao, niti sam zadovoljan kako je urađeno. Moglo je mnogo više da se izvuče, ali mi smo to uradili za jedan dan, pa je zato nagrada još slađa i ima veću težinu - kaže Stanković.

Ističe da je zadatak svakog novinara traženje, a pravog pronalaženje priče.

Govoreći o planovima, rekao je da početkom marta treba da putuje u Hrvatsku, a čeka na realizaciju još nekih tema koje je sprečila korona, a radi se o dve emisije u Albaniji.

Kaže da ga posebno inspirišu Bosna i Hercegovina i grad Mostar, kao i Aleksandrovac.

Kada je reč o špici emisije koju je sam osmislio, ponavlja da čovek mora da bude mera svega.

- Žao mi je što čovek 21. veka sve više postaje čovek konformizma, hedonizma, a to je put ka egoizmu - istakao je Stanković.

Navodi da ima teoriju da su ljudi na istoj nadmorskoj visini istog karaktera i mentaliteta, navika, odnosa prema gostu, a što je nadmorska visina veća, ljudi su plemenitiji, gostoljubiviji i otvoreniji prema drugima.

- Sećam se jedne situacije kada smo snimali u selima oko Knina, videli smo na prozoru pogaču koja se puši pošto je tek ispečena ispod sača. I rekao sam snimatelju Darku Bursaću da je slika. Izlazi starica i pita: "Deco, je l' ste gladni?" Ja kažem da nismo. Najbolji simbol da pokažete da se neko vratio upravo je taj hleb. Onda je ona uzela hleb, lomila rukama i dala da jedemo i sir koji je sama pravila. To je slika koju ću uvek pamtiti - ispričao je novinar RTS-a.

Kaže da je u planu da kada ponovo odu tamo, posete i baka Martu, iako su tu priču zabeležili pre skoro 10 godina.