Preminuo Dragan Štavljanin, urednik Radija Slobodna Evropa

Sve što je radio nosilo je jasan profesionalni pečat. Velikodušno je delio svoje znanje i vreme, isporučujući izuzetno novinarstvo na svim našim platformama, navodi se na sajtu Radija Slobodna Evropa.

Draganov put vodio je od reportera do urednika, a izuzetan rezultat je postigao kada je tokom NATO kampanje protiv Srbije 1999. godine vodio petočasovni noćni program Radija Slobodna Evropa. U tim mesecima straha i neizvesnosti, RSE je u Srbiji dostigao rekordnu publiku kao jedan od retkih objektivnih izvora informacija, dobijenih od reportera prisutnih na svim stranama sukoba.

Dragan je izgradio i koordinisao mrežu dopisnika koji su pokrivali Srbiju, Kosovo i Crnu Goru. Sa mnogima od njih ostao je u profesionalnim i prijateljskim odnosima i nakon 1999. godine, baš kao što je uvek bio rado viđen među kolegama i prijateljima u svim državama bivše Jugoslavije.

Intervjuisao je svetski poznate ličnosti, uključujući Leha Valensu, Mariju Todorovu, Jorgosa Papandreua, Fransisa Fukujamu i mnoge druge, i dokazao se kao promišljen i cenjen sagovornik vodećih glasova u politici, ekonomiji i spoljnim poslovima.

Karijeru na RSE završio je kao spoljno-politički urednik.

Poslednjih godina rada na RSE Dragan je pokrenuo video-serijal "Post Scriptum“, sažeta objašnjenja globalnih dešavanja – od Balkana do rata u Ukrajini; od demokratskog nazadovanja u Mađarskoj do autoritarizma u Turskoj; od tehnološke industrije do širenja digitalnog uticaja Kine.

Serijal je jedan od najgledanijih sadržaja na društvenim mrežama RSE.

Karijeru je započeo u drugoj polovini osamdesetih kao jedan od najmlađih novinara u tada visoko cenjenom i popularnom nedeljniku NIN. Nastaviće je u Radio Beogradu.

Privržen profesionalnom i etičkom izveštavanju tu kuću je među prvima napustio odbijajući da prihvati strogo kontrolisanu uređivačku politiku koju su nametali krugovi vlasti Slobodana Miloševića.

Verujući da promene u Srbiji mogu biti izvedene i u uslovima međunarodne izolacije tadašnje Jugoslavije i ratova u okruženju, kao pomoćnik ministra informisanja iz redova nestranačkih ličnosti, priključio se početkom devedestih timu Miloševićevog oponenta premijera Milana Panića.

Autor je više knjiga; među njegovim najvažnijim delima je „Hladni mir: Kavkaz i Kosovo“ komparativna studija sukoba na prostoru bivšeg Sovjetskog Saveza, u kojoj je slučaj Kosova poslužio kao ključna tačka – zasnovana na intervjuu koji je uradio za RFE; kao i „Balkanizacija interneta i ‘smrt’ novinara“, knjiga o promenama u novinarstvu u digitalno doba.

Magistrirao je na poljima međunarodnih odnosa na Otvorenom univerzitetu u Londonu i u Budimpešti. Godine 2012. odbranio je doktorsku disertaciju pod naslovom „Demokratija i mediji u eri globalizacije“ na Fakultetu političkih nauka u Beogradu.

Iz bolnice u kojoj se borio sa najtežim izazovom, kolegama na RSE uputio je poruku:

- Naše povremene međusobne nesuglasice nikada nisu bile podsticane nacionalnom, verskom ili bilo kojom grupnom pripadnošću bilo koga od nas, već različitim profesionalnim viđenjima kako da dođemo do najboljeg rezultata. I po tome smo oaza u svetu podeljenom po raznim osnovama.