Tri godine bez Ejdusa: Ljubav s Milicom i deca najveći uspeh

Ejdus je posle duže bolesti peminuo u 72. godini. Rodio se 24. jula 1947. godine u Beogradu, završio je 14. gimnaziju, a potom diplomirao glumu  na Akademiji za pozorište, film, radio i televiziju. Odigrao je oko 200 dramskih uloga i snimio više od 50 filmova, učestvovao je u 50 televizijskih drama i 30 televizijskih serija, ostvario preko 200 uloga u radio-dramama snimljenim za Radio Beograd.

U njegove antologijske pozorišne uloge ubrajaju se likovi: Osipa Mandeljštama, Joakima Vujića, kneza Miškina, Franca Kafke, Napoleona, Borisa Godunova, Isaka Babelja, Porfirija Petroviča, Kir Janje, Laze Dunđerskog...

Igrao je u predstavama "Faust 1 i 2", "Kir Janji", "Glembajevima", "Mletačkom trgovcu", "Supermarketu", "Skupu". Ejdus je dobitnik i velikog broja nagrada, uključujući i "Dobričin prsten" – najveće priznanje koja se u Srbiji dodeljuje pozorišnim glumcima i glumicama za životno delo, odnosno celokupno pozorišno glumačko ostvarenje.

I pored svih profesionalnih uspeha, često je isticao da je najponosniji svojom decom.

- Svojim najvećim uspehom smatram to što su moja deca postali svoji ljudi. Često sa suprugom razgovaram o tome šta je to ili ko je to od nas zaslužan za taj uspeh. Ona smatra da je njen udeo veći, a ja joj dajem za pravo - ispričao je Ejdus 2016. godine u jednom intervjuu.

On je nekoliko puta isticao koliku ljubav oseća prema svojoj supruzi Milici sa kojom je delio dobro i loše pune 43 godine.

- Primetio sam je mnogo pre nego što sam je upoznao. Stanovao sam kod Pravnog fakulteta, a ona je tuda svakodnevno prolazila sa drugaricama na putu do Arhitektonskog fakulteta. I stvarno je bila prelepa, pa su je primetili i svi drugi, ne samo ja. Mi smo u to doba bili klinci, one su već bile studentkinje, a mi gimnazijalci. Nisam ni sanjao da će biti moja. Kasnije smo se upoznali i sve je imalo prirodan put, pa je tako došlo i do našeg zbližavanja i braka. Venčali smo se kada sam se vratio iz vojske 1975. godine i naravno da sam bio ponosan na suprugu, ali i na sebe što sam uspeo da osvojim jednu od najlepših žena Beograda - prisetio se on jednom prilikom.

- U braku mora da ima razumevanja, a po svemu sudeći supruga ga je imala za mene kao i ja za nju. Ne postoji idealan brak, ali mi smo se venčali i dobili decu iz ljubavi, bavili se sličnim profesijama i verujem da smo zbog toga uspeli. Imali smo slične ideje kako da vaspitavamo decu, pa ih tako nikada nismo lagali, čak i kada se govorilo o neprijatnim istinama. Posle svega, zapitam se da li je moguće da smo tako dugo zajedno i poželim da i sebi i njoj dodelim medalju. Ipak, znam da bi ona više volela lep prsten, što planiram da joj kupim za godišnjicu - ispričao je 2009. godine.

Ejdusova ćerka Vanja je prvu godišnjicu smrti svog oca objasnila kako se oseća.

- U turskom jeziku postoji jedna predivna reč, sensizlik, koje nema ni u jednom drugom jeziku. Označava nedostajanje jedne konkretne osobe, odsutnost jednog čoveka ili jedne žene. Stanje "bez tebe". Ne samoća. Ne usamljenost. Nego jednostavno beztobost - napisala je tada Ejdusova naslednica.