"Izbeglištvo mi je trauma, oslabilo me je zauvek"

Nataša je istakla da je zadovoljna svojim životom s poslom koji ima, suprugom i dva sina, ali da bi volela da su neke stvari bile drugačije.

- Volela bih samo da me je mimoišlo izbeglištvo, to je jedina neizlečena trauma, ali da nije bilo toga, ne bih sada imala porodicu, ne bih otkrila Beograd, koji je fascinantan grad, metropola koja je nedostižna u ovom reguonu.

Voditeljka je sa 16 godina izbegla iz Zagreba i doselila se sa porodicom u Beograd. 

- Mnogo mi je to teško palo. I nije me ojačalo. Oslabilo me je zauvek. Ali sam našla snage da krenem ispočetka, morala sam. Srećom, u Petoj beogradskoj gimnaziji dočekali su nas otvorenih ruku i srca i to mi je mnogo značilo. Tvrdim da, izuzev kada je reč o pojedincima, od Beograda ne postoji mesto gde su ljudi otvoreniji.

U Zagreb retko odlazi, jer kako kaže, uspomene su previše bolne, a tu je i podsetnik snova koji je tamo imala i koji se zbog rata nisu ostvarili.

- Zagreb i tamošnji život čuvala sam u posebnoj fioci svih ovih godina. Toliko sam volela svoj grad, zamišljala sam kako ću raditi u HNK i govorila da nikada ni za šta na svetu ne bih otišla iz njega. Eto, a ja na kraju otišla prva. Teško mi pada što ne mogu da odem u naš stan, jer nam je oduzet i tu žive neki drugi ljudi.