MIŠIJA GROZNICA Evo kakva je bolest od koje je umrlo troje ljudi na kruzeru

Izbijanje je prijavljeno na polarnom kruzeru MV Hondius, koji je plovio između Argentine i Zelenortskih ostrva.

SZO je navela da je najmanje jedan slučaj hantavirusa potvrđen, dok se jedan pacijent nalazi na intenzivnoj nezi u bolnici u Južnoj Africi. Dvoje preminulih bili su bračni par iz Holandije.

Imajući sve ovo u vidu, postavlja se pitanje kakva je ovo bolest i da li je ima i na našim prostorima?

Šta je hantavirus?

Ortahantavirusi, poznatiji kao hantavirusi, predstavljaju grupu virusa koji se prvenstveno nalaze kod glodara, ali mogu da zaraze i ljude. Na našim prostorima ovaj virus je prisutan a za bolest koju izaziva, uobičajen je naziv "mišija groznica".

Ipak, postoji razlika između virusa koji se povremeno javljaju na našim prostorima i virusa koji je izazvao smrtne ishode na kruzeru.

Prema profesoru Adamu Tejloru sa Univerziteta u Lankasteru, globalno postoji najmanje 38 prepoznatih vrsta hantavirusa, od kojih 24 izazivaju bolest kod ljudi. Glodari poput miševa, pacova i voluharica prirodni su rezervoari ovih virusa.

Doktor Jomani Sarathkumara, postdoktorski istraživač na Univerzitetu u Kvinslendu, rekao je da su infekcije hantavirusom „zaista retke kod ljudi“ i da se u tropskim zemljama često pogrešno dijagnostikuju kao druge infekcije, poput leptospiroze, koja se takođe prenosi sa životinja.

Kako se virus prenosi i koji su simptomi hantavirusa?

Hantavirusi se na ljude prenose udisanjem ili kontaktom sa izmetom, urinom i pljuvačkom zaraženih glodara – ili, ređe, ujedom i ogrebotinama kontaminiranih životinja.

- Poljoprivredne zajednice širom sveta su u većem riziku - rekao je Sarathkumara, zbog veće verovatnoće izloženosti zaraženim glodarima.

Vanredni profesor Vinod Balasubramanijam, molekularni virolog sa Univerziteta Monaš u Maleziji, rekao je da su hantavirusi „tipično povezani sa izlaganjem u životnoj sredini i glodarima“ i da se „obično ne prenose lako sa čoveka na čoveka kao grip ili kovid-19“.

Postoje dve glavne linije hantavirusa: hantavirusi Starog sveta i hantavirusi Novog sveta.

Hantavirusi Starog sveta nalaze se u Evropi i Aziji (pa tako i u Srbiji) – među njima su puumala hantavirus, Hantaan virus i Seoul virus. Kod ljudi obično izazivaju hemoragičnu groznicu sa bubrežnim sindromom (HFRS), koja pogađa bubrege. Simptomi mogu uključivati jake glavobolje, bol u leđima i stomaku i povišenu temperaturu, kao i moguće oštećenje bubrega.

Hantavirusi Novog sveta nalaze se u Americi i obično izazivaju plućni sindrom hantavirusa. Najčešći tip u Južnoj Americi je Andes virus, koji se uglavnom prenosi preko dugorepog patuljastog pacova.

- Hantavirusi Novog sveta izazivaju vrlo brzo progresivan plućni sindrom i respiratornu insuficijenciju“, rekao je Balasubramanijam. U ranoj fazi infekcija može izazvati simptome slične gripu, poput temperature, umora i bolova u mišićima, što „značajno otežava ranu dijagnozu - dodao je.

U martu 2025. godine, Betsi Arakava, supruga glumca Džina Hekmana, pronađena je mrtva u njihovom domu u Santa Feu od plućnog sindroma hantavirusa, pre smrti svog supruga, koji je bolovao od Alchajmerove bolesti, u njenom odsustvu.

- Hantavirusi mogu imati dug period inkubacije – između jedne i osam nedelje - rekao je Balasubramanijam.

Prema Tejloru:

- Mali broj studija dokumentovao je prenos sa čoveka na čoveka kod soja Andes u Južnoj Americi, ali sistematski pregled istraživanja nije pronašao dovoljno dokaza o takvom prenosu.

Kako je došlo do izbijanja hantavirusa na kruzeru?

SZO je saopštila da je istraga o sumnji na izbijanje hantavirusa na MV Hondius u toku. Iako još nije poznato kako je tačno došlo do toga, Balasubramanijam je rekao:

- Postoji nekoliko biološki mogućih objašnjenja.

Prvo je mogućnost kontaminacije broda glodarima – „ako su zaraženi glodari imali pristup skladištima… kabinama i drugim zatvorenim prostorima“.

Drugo je – zbog dugog perioda inkubacije – da izbijanje „nije nužno poteklo sa samog broda“. „Putnici ili članovi posade mogli su biti izloženi tokom aktivnosti na kopnu“, rekao je.

Treće – ali najmanje verovatno – jeste prenos sa čoveka na čoveka. „Teoretski je moguće, ali veoma malo verovatno“, rekao je.

- Glavni rizik je kontakt sa kontaminiranim materijalom glodara… u zatvorenim ili slabo provetrenim prostorima - rekao je.

- Rizik obično ne dolazi od samog boravka u istom prostoru sa zaraženom osobom.

Kolika je stopa smrtnosti hantavirusa? Postoji li terapija?

Stopa smrtnosti od HFRS, koji izazivaju hantavirusi Starog sveta, procenjuje se između 1-15 odsto.

- Hantavirusi Novog sveta… izazivaju mnogo teže simptome i šanse za smrt su znatno veće - rekao je Balasubramanijam. Plućni sindrom hantavirusa ima stopu smrtnosti od oko 40 odsto u Americi.

- Nemamo definitivni antivirusni lek koji deluje zaista dobro - rekao je. Infekcije se obično leče potpornom terapijom, zbog čega je rana dijagnoza važna, dodao je. Ipak, istražuju se antivirusni lekovi širokog spektra za ranu primenu.

Kod plućnog sindroma hantavirusa, potporna terapija uključuje kiseonik, regulaciju tečnosti, podršku krvnom pritisku i mehaničku ventilaciju.

Mišija groznica u Srbiji

Na našim prostorima ova bolest je opisana prvi put 1954. godine dok je prva epidemija registrovana 1961. godine u Fruškoj Gori u vojnom kolektivu na logorovanju.

Fruška Gora je poznato endemsko područje ove bolesti, ali se javlja, sporadično i u drugim područijima Srbije.

Kao prirodnožarišna bolest stalno je prisutna sa različitom učešćalošću od godine do godine, najčešće u pojedinačnim oblicima javljanja, ređe u vidu epidemija.

Obično je moguće sve slučajeve oboljenja epidemiološki povezati sa endemskim područjem gde je infekcija nastala. Epidemije se javljaju u godinama kada je znatno povećana brojnost glodara ("mišija godina"). Na brojnost glodara mogu uticati različiti ekološki činioci, piše na sajtu Instituta za javno zdravlje Vojvodine.

Tako je 2023. zabeleženo 14 slučajeva na teritoriji Srbije, a broj slučajeva se dovodi direktno u vezu sa rastom populacije glodara.

Kako se zaštititi?

Vrsta virusa koja se javlja kod nas nije opasna kao ona na kruzeru, ali je ipak poželjno biti oprezan, posebno ako idete u prirodu i pridržavati se određenih saveta.

Institut za javno zdravlje Vojvodine navodi sledeće savete:

Izbegavati boravak u prirodnim žarištima HGBS, naročito u "mišijim godinama".

Izbegavati boravak u bujnoj vegetaciji niskog rastinja (gde se glodari razmnožavaju) i terene koji su izrovareni mišijim rupama.

Životne namirnice i vodu za piće obavezno zaštititi od glodara, naročito za vreme boravka u šumi, polju, vikendici, na izletu i drugim mestima u prirodi.

Ne ostavljati ih direktno na zemlji!

Voće i povrće, koje je moglo da bude zagađeno izlučevinama glodara pre upotrebe, obavezno oprati higijenski ispravnom vodom.

Ne konzumirati vodu iz neuređenih šumskih izvora i bara, jer mogu biti kontaminirani izlučevinama glodara.

Prati ruke pre jela vodom, ili ih očistiti vlažnim maramicama za dezinfekciju.

Redovno uklanjati otpatke hrane, a mesto za prikupljanje otpadnih materija zaštititi od pristupa glodara.

Dezinfekcija površina koje su kontaminirali glodari prskanjem dezinficijensima pre pristupanju njihovom čišćenju. Ove površine ne čistiti metlom ili usisivačem; koristiti vlažne krpe namočene u dezinficijense.

Pri obavljanju poslova pri kojima se diže prašina sa tla, staviti masku koja pokriva nos i usta.

Izbegavati direktno ležanje na zemlji, pogotovo ako su uočeni glodari ili njihove rupe.

Ne loviti i ne dirati žive ili uginule glodare.

Šta raditi u slučaju pojave simptoma

Ako ste posle boravka u prirodi oboleli sa znacima karakterističnim za mišiju goznicu (povišena temperatura, tačkasta krvarenja u koži poput osipa, smanjeno izlučivanje urina), odmah se javite lekaru radi preduzimanja blagovremenog lečenja.

Pri pregledu, obavezno navedite podatak o boravku u prirodi i mogućem dodiru sa glodarima.