OPASNA AVANTURA Hoće li Tramp narediti invaziju na ostrvo Harg?

Kao najizglednija meta mogućeg iskrcavanja je ključno iransko ostrvo Harg, na kojem se nalazi vitalno naftno skladište.

Bliski istok na pragu eskalacije

Zatvaranje ključnog Ormuskog moreuza od strane Irana dolilo je vatru na ulje konflikta koji već gori na Bliskom istoku. Predsednik SAD Donald Tramp je oštro kritikovao Teheran zbog zatvaranja moreuza, ključne pomorske rute kroz koju prolazi petina svetske sirove nafte.

Tramp je zapretio Iranu "teškim posledicama". U medijima su se ubrzo pojavile i spekulacije po kojima SAD pripremaju iskrcavanje na iransku teritoriju.

Kao najizgledniji cilj pominje se ostrvo Harg, preko koga oko 90 odsto izvoza sirove nafte iz te zemlje, navodi portal The Hill.

Ipak, iskrcavanje na ovo ostrvo nosi sa sobom brojne rizike.

Skupa avantura

Iako je oslabljen nakon opsežne američko-izraelske vazdušne kampanje koja je od kraja februara zasula zemlju sa više od 22.000 bombi i raketa, režim u Teheranu i dalje raspolaže oružjem i taktikama koje bi mogle naneti istovremeno i štetu američkim invazionim trupama ali i bazama i saveznicima SAD u regionu Persijskog zaliva, kao i dodatno poremetiti globalnu ekonomiju, navode bivši američki zvaničnici i regionalni analitičari.

Ostvo Harg, ma koliko bilo primamljiva meta za američke snage, predstavlja "tvrd orah" za bilo koju invazionu armiju koja bi pokušala da se tamo iskrca.

Glavna opasnost za američke marince bio bi neizbežan direktan sukob sa iranskim trupama na terenu, koji su se utvrdili na ostrvu.

Vrlo je verovatno da se na ostrvu i dalje nalaze snage Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC), prema rečima Brajana Klarka, višeg saradnika u Institutu Hadson.

- Videćete određeni otpor na terenu, pravu razmenu vatre iz lakog i teškog naoružanja - rekao je on.

Njihov otpor ne bi mogao biti lako slomljen, i zahtevao bi opsežne pripreme i bombardovanje iz vazduha i sa mora a onda i teške bitke na samom ostrvu - što podseća na američke amfibijske operacije u Drugom svetskom ratu.

- Pretpostavljam i da su postavili zamke. Za američke trupe koje bi tamo otišle, verujem da ih čeka popriličan broj improvizovanih eksplozivnih naprava i drugih iznenađenja, jer iz perspektive Iranaca, kada SAD pokušaju da preuzmu ostrvo, proizvodnja se neće skoro obnoviti, pa mogu da nanesu gubitke američkim snagama i stvore politički problem Trampu kod kuće.

A čak i da marinci uspeju da slome otpor branioca i stvore mostbran, javlja se i drugi problem - blizina iranskog kopna.

Logistička noćna mora

Ostrvo Harg, se naime nalazi na oko 40 kilometara od iranske obale, moglo bi lako biti pogođeno dronovima i raketama lansiranim sa kopna, ali i da bude meta iranskih pomorskih snaga.

Džo Kosta iz Atlantskog saveta, istraživačkog centra sa sedištem u Vašingtonu, rekao je da Iran i dalje može da gađa američke trupe raketama, dronovima, minama i brzim napadnim čamcima.

- Koliki kapacitet imaju da to rade na duži vremenski period, ostaje nejasno, ali činjenica da uspešno gađaju infrastrukturu u regionu ukazuje na to da njihova komandna i kontrolna struktura i dalje funkcioniše", rekao je Kosta, bivši zvaničnik Pentagona koji je učestvovao u planiranju rata tokom administracije bivšeg predsednika Džozefa Bajdena.

Ozbiljne iranske snage u regionu

Iranska vojska od preko 190.000 ljudi takođe znači da bi svaki vojni pokušaj da se osvoji i potom kontroliše ostrvo ili Ormuski moreuz mogao "vrlo brzo da se pretvori u borbu protiv pobunjenika", dodao je Kosta.

Džejson Kembel, viši saradnik Instituta za Bliski istok, rekao je da će Iranci "bez sumnje usmeriti veliki deo svoje vatre" na Harg i bilo koji drugi mogući američki položaj u blizini, "jer veoma dobro znaju koliko je važno javno mnjenje ovde u Sjedinjenim Državama i kakvu štetu to može naneti predsedniku Trampu. Ne postoji brži način da se javno mnjenje još više smanji nego što već jeste povećanjem žrtava".

U tom slučaju rat se otegao a američka vojska i mornarica bi imale velikih problema sa logistikom - dostavljanje municije, hrane i lekova na ostrvo, pod teškom paljbom bi se možda pokazalo kao nemoguće.

A ono što brine američke planere je mogućnost i da Iran istovremeno napadne i američke saveznike u trenutku kad je sva pažnja usmerena na ostrvo Harg.

Udari na američke saveznike 

Američke čizme na terenu bi takođe verovatno izazvale pojačane iranske napade na naftnu i drugu energetsku infrastrukturu u regionu, posebno u Zalivu.

- Do sada su bili donekle uzdržani u napadima na nešto od toga, ali su pokazali da mogu da se popnu na lestvici eskalacije - rekao je Džon Hofman, istraživač za odbranu i spoljnu politiku u Institutu Kato.

- Napadi na naftu i infrastrukturu. Mogli biste videti napade na elektrane. Mogli biste videti napade na postrojenja za desalinizaciju. Njihov najunosniji oblik odmazde je nastavak stezanja te omče oko Trampovog vrata, a ta omča je međunarodno tržište energije.

Tramp je uglavnom umanjivao rastuće cene gasa u SAD, insistirajući da će ekonomski bol biti privremen.

Mogući ekonomski šok

Međutim, tržišni analitičari upozoravaju da će šok za globalnu energetsku industriju biti samo dublji kako se rat bude odugovlačio ili eskalirao.

Kembel je, u međuvremenu, rekao da je Teheran već pokazao spremnost da napadne preko Zaliva ranjiviju i osetljiviju kritičnu energetsku infrastrukturu, kao i druge civilne ciljeve, poput luka i aerodroma.

Ove nedelje, na primer, iranska balistička raketa pogodila je otvoreno područje na severu Izraela u napadu koji je izgleda bio usmeren na najveću elektranu u zemlji.

- Sumnjam da bi to apsolutno bio deo njihove reakcije - smatra Kembel.

No ni to ne bi bilo sve što bi Iran mogao da iskoristi. Kec u rukavu Irana su i njihovi saveznici.

Pojačani napadi saveznika

Od početka rata, iranski posrednici su uzvratili udarac Izraelu, zemljama Zaliva i američkim položajima u regionu, a većina njih dolazi od milicija u Iraku i Hezbolaha u Libanu.

Američka ambasada u Bagdadu i američki vojni ciljevi u Iraku više puta su ovog meseca bili meta žestokih raketnih napada i napada dronova koji se pripisuju iračkoj miliciji.

- Ove grupe uvek mogu povećati svoje učešće - upozorio je Hofman.

- Iračke milicije su zapravo pokazale spremnost da se više uključe u sukob. Hezbolah je pokazao sposobnost da i dalje lansira rakete na Izrael - rekao je on.

Kako Sjedinjene Države dalje eskaliraju borbe, mogli biste videti i Hute u Jemenu kako "brzo okreću svoje rakete ka Crvenom moru", dodao je Hofman.

To bi se vrlo lako moglo dogoditi, jer su Huti u petak postavili svoje crvene linije za ulazak u sukob kako bi podržali Iran.

 Zatvaranje moreuza Bab el-Mandeb

Upravo je uključivanje Huta u rat ono što brine Amerikance.

Ormuski moreuz naime, nije jedina vitalna pomorska ruta koju bi Iran mogao da cilja. Crveno more drži još jedan plovni put na Bliskom istoku, ključan za globalna energetska tržišta, koji bi Iran i njegovi posrednici mogli da zatvore - moreuz Bab el-Mandeb.

Iranska vojska je od kraja prošle nedelje upozorila da će zemlja eskalirati "nesigurnost u drugim moreuzima, uključujući moreuz Bab el-Mandeb i Crveno more", ukoliko SAD i Izrael nastave da napadaju energetsku infrastrukturu Teherana.

- Ako neprijatelj želi da preduzme akcije na kopnu na iranskim ostrvima ili bilo gde drugde na našim zemljama ili da nanese troškove Iranu pomorskim pokretima u Persijskom zalivu i Omanskom moru, otvorićemo im druge frontove kao iznenađenje, tako da njihova akcija ne samo da neće biti od koristi za njih, već će i udvostručiti njihove troškove - rekao je jedan vojni izvor iranskoj novinskoj agenciji Tasnim u sredu.

Oko 10 procenata svetskih zaliha nafte i prirodnog gasa prolazi kroz prolaz širok 20 milja, koji se nalazi jugozapadno od Jemena. Bab el-Mandeb je ranije bio meta Huta, koji su blokirali moreuz napadajući brodove dronovima i raketama.

- Imali smo ogromne poteškoće sa Hutima tokom dužeg vremenskog perioda i oni nisu bili ni približno toliko sposobni kao Iran - podseća Kosta.

Sve je na Trampu

Odluka o tome da li će se ići u iskrcavanje na iransko ostrvo Harg je na američkom predsedniku Donaldu Trampu. Ipak, uzevši sve ovo u obzir, verovatnije je da će američki predsednik potražiti neko drugo rešenje.

Zato ne čude pomirljivi tonovi iz Bele kuće,kao ni vesti o pregovorima preko posrednika, kao što je Pakistan.

Opet, ne treba potpuno isključiti mogućnost invazije.

Ako diplomatija izneveri, ratno rešenje, makar skupo, možda bude jedina opcija.