Tramp doneo odluku: Prvo ograničeni vojni udari na Iran, a onda sledi pakao

Prema navodima WSJ-a, reč je o početnoj fazi pritiska kojom je cilj da se izbori dogovor, ali bez pokretanja totalnog rata koji bi mogao da izazove žestoku iransku odmazdu. Izvori bliski planovima navode da bi taj prvi udar, ako Tramp izda naređenje, mogao da usledi već narednih dana, a ciljao bi odabrane vojne i državne objekte. Takva operacija bi služila kao demonstracija odlučnosti i pokušaj otvaranja prostora za pregovore.

Ukoliko Iran i nakon toga odbije Trampov zahtev za prekidom obogaćivanja uranijuma, SAD bi, prema istim izvorima, mogle da pokrenu širu kampanju protiv režimskih postrojenja, s mogućim ciljem smene vlasti u Teheranu. Ova dosad nepoznata opcija pokazuje da Tramp vojnu silu ne vidi samo kao kaznu, već i kao alat za postizanje Vašingtonu prihvatljivog sporazuma. Jedan izvor sugeriše da bi Tramp mogao postupno da eskalira napade sve dok iranske vlasti ne pristanu na demontažu nuklearnog programa ili ne padnu s vlasti.

Iako su mu visoki saradnici više puta iznosili ovu ideju, nije do kraja jasno koliko je Tramp u ovom trenutku ozbiljno razmatra, s obzirom na to da su se nedavni razgovori u Beloj kući više fokusirali na mogućnost sveobuhvatne vojne kampanje. Tramp je u četvrtak najavio da će odluku o dajim koracima doneti u roku od deset dana, kasnije precizirajući da je maksimalni rok oko dva nedelje, uz poruku: "Postići ćemo dogovor, na ovaj ili onaj način".

Portparolka Bele kuće Ana Keli nije želela da komentariše konkretne planove, istakavši da konačna odluka leži isključivo na predsedniku. Zvaničnici napominju da Tramp još vaga opcije - od nedeljne kampanje za promenu režima do preciznih udara na državne ciljeve. Istovremeno, analitičari upozoravaju da bi bilo kakav napad mogao da uvuče SAD u širi bliskoistočni sukob i da ugrozi saveznike.

Ovaj pristup podseća na strategiju "krvavog nosa" koju je Trampova administracija razmatrala za Severnu Koreju 2018. godine. Tada se takođe razmišljalo o preventivnom udaru radi zaustavljanja nuklearnog programa, međutim Tramp je na kraju odabrao diplomatju i sastanke sa Kim Džong Unom, koji ipak nisu rezultirali denuklearizacijom Pjongjanga.

Na diplomatskom polju, američki zvaničnici su se ove nedelje sastali sa iranskim kolegama, tražeći potpuni prekid nuklearnog i balističkog programa, te prestanak podrške regionalnim militantnim grupama. Iran je odbio takav sveobuhvatan sporazum, nudeći tek minimalne ustupke i ponavljajući da ne razvija nuklearno oružje.

Zastoj u pregovorima i intenzivno američko vojno jačanje u regiji povećali su verovatnost napada, navodi WSJ. Iranski vrhovni vođa Ali Hamnei odgovorio je pretnjama maksimalnom silom, tvrdeći da njegove snage mogu d potope američke nosače aviona. Teheran je posebno sumnjičav prema Trampovim rokovima, podsećajući na prošlogodišnji slučaj kada su, uprkos ponuđenom roku za dogovor, američki bombarderi B-2 napali iranska nuklearna postrojenja.